Mihalj Homolja iz Bačke Topole čuva zanat od odumiranja

Četki se Mihalj Homolja (73) iz Bačka Topole prihvatio kada su ga muka i besparice pre dve decenije naterali, ali zahvaljujući njemu ovaj zanat, odavno u odumiranju, na severu Bačke ipak opstaje.

Polako je samouko savladavao tajne, kradući znanje od majstora koje je poznavao.

Samo on i još dvojica-trojica još uvek izrađuju sprave kojima se čiste dimnjaci, ali i razne četke neophodne domaćicama, kada naiđe sezona da se peru flaše za paradajz i voćne sokove, ili one kojima nešto valja očistiti, pa i dobro izribati. A Mihalj ne samo što je svojevremeno od majstora “kupovao” zanat, već je i kada su oni prestajali da rade od njih preuzimao alat, već i robu koja je pretekla.

Neće Homolja da mistifikuje svoje umeće, tvrdi kako ga nije teško steći, mada stalno ima nešto novo da se doda, bez obzira da li je to način rada ili neka nova vrsta proizvoda za kojim se ukaže potreba.

– Stekao sam dosta iskustva, ali nemam kome da ga prenesem, jer neće niko od mladih da se bave ovim zanatom – žao je Mihalj bačiju što ostaje bez naslednika. – Četki ima raznih, od onih za čunkove i oyake, bez kojih se dimnjaci ne mogu proyarati i pripremiti za grejnu sezonu, pa do specijalnih četkica za održavanje higijene muzilice na govedarskim farmama. Naravno, u asortimanu imam još i one za krečenje i pajalice kojima se skida paučina, ma sve što je neophodno svakoj domaćici.

Već odavno prima penziju, koju je stekao kao mesar, a pošto je poznavao četkare, od njih je polako učio, tako da se pod stare dane i bez diplome prekvalifikovao. Sve što pravi u svojoj radionici je ručni rad, a kako ne bi dangubila pomaže mu i supruga Irenka.

– Idemo na vašare u Bačku Topolu, Čantavir, Kanjižu, Sentu i Male Pijace. To nije daleko i ima mušterija koje već dobro znaju šta sve pravim. Jedino još nisam uspeo da smislim nešto za pročišćavanje krvnih sudova, već sam dospeo u Sremsku Kamenicu. Imam četiri bajpasa, pa moram nečim da se bavim zbog poboljšanja cirkulacije i niskog krvnog pritiska, a treba i novaca za lekove – vajka se samouki majstor.

Autor: M. Mitrović