BIGtheme.net http://bigtheme.net/ecommerce/opencart OpenCart Templates
субота, 20. јануар 2018.

Gde nestade bista “čika Pere”

Sudbina spomenika kralju Petru do danas ostala misterija. O obeležju svedoči samo nekoliko požutelih razglednica.

PRE nekoliko godina u centar Bačke Topole vraćen je spomenik Svetom trojstvu, koji je početkom minulog veka podignut ne samo u ovoj varoši tadašnje Austrougarske monarhije, nego i u drugim mađarskim gradovima kao simbol borbe protiv opake kuge. On je vraćen na svoje staro mesto, međutim, malo ko zna da se tik do njega nalazio i spomenik kralju Petru Prvom Karađorđeviću.

Spomen-obeležje kralju Petru ispred gradske kuće, 1926. , Foto: Monografija Bačke Topole
Spomen-obeležje kralju Petru ispred gradske kuće, 1926. , Foto: Monografija Bačke Topole

O bisti “čika Pere”, kako ga je srpski živalj od milošte zvao, danas svedoči mali broj vremešnih Bačkotopolčana i nekoliko požutelih razglednica s kraja tridesetih godina prošlog veka.

Naime, po završetku Prvog svetskog rata i stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca sprovedena je agrarna reforma i plodne vojvođanske oranice date su dobrovoljcima. Tako su u malu mađarsku varoš i njenu okolinu naseljeni kolonisti iz Like, sa Korduna, Banije, iz Hercegovine, Dalmacije, Bosanske Krajine, manjim delom iz južne Srbije, kao i Srbi iz Mađarske i Rumunije. Oni su po pravilu dobili devet jutara zemlje i svojim rukama ušorili i formirali devet naselja, među kojima su Karađorđevo, Tomislavci, Gornja Rogatica, Njegoševo, Karkatur (današnje Mićunovo)…

Doseljavanjem srpskog naroda, dvadesetih godina minulog veka, značajno je promenjena demografska slika stanovništva u Bačkoj Topoli. U znak zahvalnosti kralju na prisajedinjenju “majci Srbiji”, dobrovoljačko stanovništvo pokrenulo je inicijativu da mu se podigne spomenik.

Marta 1926. lokalni list “Topolai hirlap” Topolske vesti objavio je da se izdvaja 4.500 dinara za postavljanje kipa kralja Petra.

VOJkralju-petru-u-subotice– Spomenik u vidu monumentalnog poprsja od bronze delo je beogradskog vajara Frana Menegelo Dinčićai postavljen je ispred Gradske kuće na trgu – navodi se u Monografiji Bačke Topole 1750-1945. – Na spomeniku je pisalo “Petar Prvi Veliki kralj oslobodilac 1844–1921. Blagodarno potomstvo. Podignuto 3. 15. 1926”.

Zajedno sa spomenikom Svetom trojstvu, bista kralja Petra krasila je centar Bačke Topole sve do aprila 1941, kada su hortijevske trupe umarširale u varoš. Dok je sudbina dobrovoljaca i njihovih porodica poznata, svi su bez ustupka odvedeni u logore Šarvar i Barč u Mađarskoj, šta se desilo sa spomenikom monarha, do danas ostaje misterija.

U narodu se i dalje priča da je obeležje preliveno smolom i uklonjeno, ali gde je odneto niko sa sigurnošću ne može da kaže. Po jednoj verziji, bista je zakopana u blizini gradskog parka, drugi, pak, kažu da je odmah pretopljena, a treći da je bačena u dvorište jevrejske bogomolje i da je na kraju rata odneta u nepoznatom pravcu.

U samoj Bačkoj Topoli danas gotovo da nema ničega što bi generacije koje dolaze podsećalo na pripadnike dinastije koja je na njeno tlo dovela pretke velikog broja građana.

Za razliku od opštinskog centra, okolna sela Karađorđevo, Tomislavci i Gornja Rogatica spomen na Karađorđeviće i te kako čuvaju. U samom svom nazivu Karađorđevo, nekada najveće kolonističko selo sa 1.500 duša, od nastanka do danas nije prestalo da čuva uspomenu na kraljevsku dinastiju. Odolelo je čak i brojnim pritiscima komunističkih vlasti da se naziv promeni. Pored toga, na školi u selu, koja se nekada zvala “Oplenac” i u kojoj je pre rata bilo čak šest odeljenja đaka, i danas stoji sat, čije kazaljke pokazuju vreme kada je kralj Aleksandar 9. oktobra 1934. godine ubijen u atentatu u Marselju.

VOJskola-i-satŠkola i sat koji pokazuje vreme ubistva kralja

 

– Ubijen je kralj Aleksandar, nama više neće dobro biti – plakao je tadašnji živalj…

Školsko zvono u staroj školi, nažalost, odavno se ne čuje, ali uspomena na dan koji je promenio ne samo život ljudi sela, nego i cele nacije, i dalje stoji…

I podstiče na razmišljanje…

VAJAR FRANA MENEGELO DINČIĆ

BEOGRADSKI vajar Frana Menegelo Dinčić (1900-1986) pored biste kralja Petra, autor je i spomenika kralju Aleksandru (1935) i kralju Petru (1931) u Horgošu, napravljenih u istom stilu sa masivnim zidanim ili granitnim postamentima.

 

 

Autor: Jelena Lemajic

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>