Moja Backa Topola Najnovije vesti, Backa Topola iz rubrika sport, kultura, drustvo, lokalna zajednica. Dešavanja u gradu. Najbolje mesto za Vašu reklamu.
Srbija ubija?!
Zovem se IGOR VIDOVIĆ iz Vrbasa, Novog Sada.
Godinama u nazad sam pod političkim pritiskom patriotskog bloka koji je u nekim periodima dobijao razmere progona. Konfrotiraju narod sa Vama, uz najgore optužbe insinuacije, nacionalno, kriminalno, politički. Počelo je u Novom Sadu kada je osoba koja se pozabavila mnome sa pozicije gradonačelnice ‘Naša Maja’ pozivala da me ignororišu uz razne diskvalifikacije, manirom gospođe ministarke, a na moje žalbe za diskvalifikacije po nacionalnoj osnovi tretmanom ‘nije naš’ onako među nama sve postaje mnogo ozbiljnije. Dolazim na metu nacionalnih stranaka što kao posledicu ima provokacije, sistematsko uznemiravanje, vređanje, do fizičkih napada korisnih kriminalaca. To su često osobe koje ja ne poznajem. Jednom sam odveden u zatvor zbog demonstriranja u nezgodno vreme za vladajuću koaliciju u Novom Sadu. Ovo se dešava u dužem vremenskom periodu pet i više godina. A u duhu vremena i politike snažno sam stisnut da želim da oštetim Srbiju na putu u EU. Vraćam imovinu Nemcima, dovodim državu u pitanje.. Oklevetan, dehumanizovan, izopšten, bez demokratske zaštite javnosti i medija i nejasno ponašanje policije bivam primoran da odem iz zemlje. Sve što se dešavalo samo potvrđuje da sam tretiran kao neko ko NIJE NAŠ. Ova pomenuta osoba ponavlja da sam lud na moje optužbe upućene njoj da je pokrenuta lavina koja traje, što je još jedan zamajac političkog progona.
Situacija je ubilačka i pogromaška.
Zašto ja u ovoj ulozi između nakovanja i čekića.
Jednima sam nacionalista par excellence, sa optužbom o širenju rasne i nacionalne mržnje.
Drugima sam izdao i sad sam im gori nego Čanak.
Sve su to dnevno političke (dis)kvalifikacije koje nisu tačne, ali utiču na ljude i odnos medija, policije.
ZLOUPOTREBA DECE U VRBASU
Godinama unazad traje instrumentalizovanje dece u cilju sistematskog uznemiravanja, vređanjem, pljuvanjem, kreveljenjem, usmerenom vikom. Čudivšna organizacija praćenja, odlazaka i dolazaka, dočekivanja dečjim nestašlucima. Ideja je u najboljem sučaju lokalna kriminalno – politička, organizovana od odraslih. ‘ Nije naš’. Instruirana dečja igra kao sredstvo provokacije. Dovođenje dece iz drugih delova grada, kao ispomoć, podrška, valjda onih koji su do juče i sami dolazili da ‘demonstriraju’. Čujem povike mog imena, nadimka dece koja to ne mogu da znaju. Ništa se od ovoga ne može prijaviti policiji. Kada nešto razobličim kao sredstvo uznemiravanja to prestaje i počinje drugo u dosluhu sa nekim iz policije, barem privatno. Kultura ‘prozivanja’ se uči od malih nogu. Tako čopor nagovorene dece počne da galami ‘pederu’ ‘majmune’, u najboljem slučaju ‘alo’,’komšooo’ pežorativno zavijanje, ponavljanjem jednog te istog, životinjsko izdiranje. To je svojevrsno opsadno stanje koje traže uz zatvaranje očiju lokalnih vlasti, medija u Vrbasu, policije. U mom prisustvu, u civilu, jer živi u tom kraju, načelnik policije na molbe deteta ‘Mogu li da vičem’, tol’ko sam čuo, odobrava sa ‘Viči, boli me k….’, a ja baš i gledam čija su deca u pitanju. Taj profil sada smišlja kako da me inkriminiše optužbom da napadam decu sa maskom na licu, ‘on nas stalno juri’ uzvikuje klinac pod stručnim rukovodstvom kriminalnih roditelja, policija je pokušavala da me hapsi, uz razne pretnje, prekoračenje ovlašćenja. Ovo i dalje traje.
Igor Vidović,
Prokleta avlija, blok zgrada ul. B. Tomovića, J. Pehara. Vrbas.
