Adriana Vilagoš već više od devet godina trenira rukomet u RK Jadran iz Feketića, a u svet atletike zakoračila je pre šest godina, sasvim slučajno, na jednom školskom takmičenju, gde se oprobala u bacanju vorteksa. Kada je videla koliki je talenat, pod budnim okom majke, Adriana je počela intenzivnije da trenira i počeli su da se nižu sjajni rezultati. Jedan po jedan padali su državni rekordi.
Kada je počinjala umesto koplja vežbala je s metlom, dok od mesne zajednice Mali Iđoš nije dobila koplje. Tada je vežbala u svom dvorištu na prostoru dužine oko 30 metara. Ali vrlo brzo, već posle mesec dana treninga, ono je često preletalo u dvorište policijske stanice.
Sada je nemoguće da to radi, odletelo bi u Krivaju – šaleći se kaže ponosna majka, koja je zbog talenta svog deteta završila za atletskog trenera. – Drago mi je što vidim kako ne odustaje, kako uživa u svakom treningu, a pored uspeha na terenu, ona pohađa Gimnaziju „Dositej Obradović“ i u dnevniku ima sve same petice. U svemu što radi ona teži najboljem. Raduje me što je takva.
ADRIANINI REKORDI
PIONIRKE (14 godina) 59,69 (Osijek) 21. april 2018.
PIONIRKE (15 godina) 64,73 (Split) 27. april 2019.
MLAĐE JUNIORKE (16 godina) 68,76 (S. Mitrovica) 7. mart 2020.
MLAĐE JUNIORKE (17 godina) 68,76 (S. Mitrovica) 7. mart 2020
Poslednji rekord, Na Zimskom kupu u bacanjima u Sremskoj Mitrovici, hitac koplja, teškog 500 grama, najvećeg atletskog talenta koga u ovom trenutku ima naša zemlja, dosegnuo je dužinu od 68,76 metara. Rezultat u koji niko od prisutnih nije mogao da poveruje, Pao je ponovo svetski rekord
KOPLjE Adriane Vilagoš, šesnaestogodišnjakinje iz Malog Iđoša, još jednom je preletelo svetski rekord. I to ne za centimetar ili dva, koliko je u atletici često sudbonosno, nego za čak 2,86 metra
Pre odlaska na takmičenje, prvo u konkurenciji mlađih juniorki, Adriana, inače članica SAK iz Sente, želela je da premaši dužinu od 65,90 m, koliko je iznosio prethodni svetski rekord.
Iako je presrećna zbog uspeha, Adriana ne spava na lovorikama. Svakodnevno trenira u rodnom Malom Iđošu, kako na fudbalskom terenu, tako i u zatvorenom, u fiskulturnoj sali OŠ „Adi Endre“.
Autor: J. LEMAJIĆ
