Bačka Topola od revolucije 1848. do Nagodbe 1867.

Izbijanje revolucije je Bačka Topola dočekala relativo mirno. Vlast je držao baron Janoš Kraj sa svojom suprugom Marijom Vekenhajm.

Prvi period revolucije naselje je dočekalo mirno, bilo je izuzeto iz ratnih operacija. Jedina stvar koja se promenila bili su povećani nameti za izdržavanje vojske. Baron Kraj je primio jednu posadu mađarskih husara koji su bili stacionirani u mestu do decembra 1848. godine. Krajem godine u pravcu Bačke Topole kreću odredi srpskih ustanika predvođeni Jovanom Velimirom. Došavši pred grad oni zatražuju od Kraja da preda svoje imanje što on odbija ali na nagovor naroda koji se okupio ispred opštine da glasa on pristaje i donosi odluku o predaji.

Mađarski husari odbijaju da se povinuju ovom naređenju te dolazi do granatiranja grada od strane ustaničkih srpskih odreda bitke unutar naselja, nakon koje baron Kraj biva zarobljen i interniran u Bajšu. Srbi se zadržavaju u Topoli sve do marta 1849. godine i Kaponjske bitke i početka mađarske ofanzive. U ovoj bici koja se odigrala 5. marta 1849. Srbi su poraženi te su tako i između ostalog izgubili Bačku Topolu. Istu sudbinu Srbi će doživeti i 14. jula 1849. kada će biti poraženi u bici kod Malog Iđoša.

Okončanjem revolucije Topola je dospela u sastav Vojvodstva Srbije i Tamiškog Banata. Dolazi do saniranja štete nanete u revoluciji. Period nakon rata je period siromaštva i sporog razvoja koji će biti prekinut tek krajem 19. veka. 1852. gospodar mesta postaje Janoš Žiči (Janosz Zichy) koji je bio zet poslednjeg barona Kraja.

Autor: Vanja Uzelac

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *