Svakome se ponekad desi da je neispavan, da je noć proveo prevrćući se u krevetu i uzalud pokušavajući da zaspi. Međutim, kada to potraje, pa se zbog nespavanja osećate i bezvoljno, malaksalo i neraspoloženo, nema sumnje da patite od insomnije ili nesanice.
Poremećaj spavanja odnosi se na stanje kada ne može da se utone u san kao i na prerano buđenje, u dva, tri, četiri sata ujutru. Posledice su iste – ljudi se već do podneva osećaju veoma isrcpljeno i umorno, nemaju ni snage ni volje za svakodnevne aktivnosti.
Kada je reč o onima koji ne mogu da zaspu, najčešći razlog je večernje razmišljanje o problemima. Naime, oni koji u toku dana ne nađu vremena da razmišljaju o važnim stvarima, o njima počnu da misle kada legnu u krevet. Treba napomenuti i da kvalitet sna opada s godinama, a naročito su pogođene žene u menopauzi.
Dok nesanica ne uzme maha, problem se može rešiti samo tako da se svakog dana nađe vreme za razmišljanje o problemima znatno pre odlaska na spavanje, a period pre počinka posvetiti isključivo onome što opušta. Dokle god ležete zabrinuti, problem ne možete rešiti, jer je briga vrsta straha, a on prouzrokuje lučenje adrenalina, hormona koji rasanjuje. Ljudi koji pate od nesanice vremenom počnu da se ljute sami na sebe: „Evo, već je prošlo 45 minuta, a ja i dalje ne mogu da zaspim“. Međutim, tako ulaze u začarani krug, jer što se više ljute na sebe i češće gledaju na sat, adrenalin se još više luči i sve teže se pada u san.
Ipak, ništa neće bolje izlečiti nesanicu od malih rituala kojih se treba strogo pridržavati, a vrlo su jednostavni. Sedativi će rešiti ovaj problem kratkoročno, na nekoliko nedelja, a uredan bioritam može pomoći da nesanicu dugoročno odagnate. Na prvom mestu, svake noći na spavanje idite u približno isto vreme, a u toku dana izbalansirajte aktivnosti. Nije na odmet fizička aktivnost koja će dovesti do malog umora ili opuštanje uz muziku, film ili knjigu dva sata pre odlaska na spavanje.
Stimulativne napitke poput kafe ne treba piti čak pet sati pre spavanja, a već od osam uveče zabranjene su teške teme. Svoje dnevne aktivnosti pretvorite u rituale koje ćete uvek obavljati istim ritmom, u približno isto vreme. To daje osećaj sigurnosti i pomaže vašem telu da se opusti i oseti kada je vreme za spavanje.
Da bismo bili zdraviji i srećniji, veoma je važan kvalitetan, dubok san. Manjak sna i nesanica ne utiču loše samo na raspoloženje, nego imaju direktan uticaj na celokupno zdravlje.
U stvari, ceo organizam bolje funkcioniše kada se dobro naspavamo. a ukoliko često imamo nesanicu, utoliko se povećava šansa za razvoj mnogih bolesti.
Istraživanja su pokazala da su ljudi koji ne spavaju dovoljno dugo i dobro češće pod stresom. Manjak sna remeti balans hormona koji kontrolišu apetiti. Drugim rečima, oni koje spavaju manje od sedam sati, pod većim su rizikom da postanu gojazni.
Kvalitetan san važan je i za pamćenje, produktivnost i koncentraciju, pa je hronična neispavanost često povezana s depresijom. Redovan san ne samo što dovodi do bržeg oporavka od bilesti već nas štiti da se ne razbolimo. Poznato je da naš imunski sistem najbolje radi u toku noćnog sna. Nesanica povećava rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, dijabetesa i bolesti srca.
Tekst: Vesna Stanimirović
