Rak predstavlja jednu od najsmrtonosnijih bolesti današnjice. Iako do obolevanja od neke vrste maligne bolesti dođe zahvaljujući faktoru na koji ne možemo da utičemo, postoji nekoliko stvari koje će umanjiti rizik obolevanja od raka.
Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović u svojoj knjizi „Istina o raku“ pozivajući se na relevantne i proverene izvore priča o životnim navikama koje bi trebalo da svakodnevno primenjujete, ali i objašnjava zbog čega pušenje povećava rizik od dobijanja kancera.
U standardnim rečnicima (Oksfordski, Vebsterov) stres se definiše kao fizički, hemijski ili emocionalni faktor koji dovodi do telesne ili mentalne napetosti, ali i kao stanje napetosti nastale pod neželjenim ili zahtevnim okolnostima.
Nameće se za nas sada ključno pitanje: da li je i kako je stres povezan sa rakom?
Postoji niz članaka u kojima se ukazuje na to da stres utiče na nastanak i tok raka u laboratorijskim uslovima (kultura tkiva, ogledi na životinjama). Reč je o jakim, obično hemijskim nadražajima, najčešće o takozvanom oksidativnom stresu i slobodnim radikalima, pa se čine pokušaji da se na osnovu tih iskustava sagleda uloga antioksidanasa u lečenju raka. To, naravno, nije vrsta stresa koja nas zanima u ovom odeljku.
Još uvek se, međutim, raspravlja o značaju psihološkog stresa. Često su stavovi o njegovom uticaju na rak metodski tanki, uz priznanje kako je nejasno da li je stres uzrok ili posledica raka. Činjenica da nema čvrstih dokaza obično se nadomešta detaljnim pozivanjem na eksperimente koji pokazuju delovanje psihološkog stresa na neurološke, imunske, hormonske, biohemijske i druge mehanizme, teoretski eventualno važne za nastanak i razvoj raka.
Indirektni uticaji pominju se i u medicini rada. Konstatuje se, naime, da stres na radnom mestu može da se olakšava duvanom, alkoholom, drogom i neumerenom ishranom, te sledstveno i stvaranjem uslova za pojavu raka. To, međutim, ne svrstava stres u uzroke raka u smislu u kojem posmatramo uzročno-posledične mehanizme nastanka ove grupe bolesti (po toj logici bi, recimo, loš brak ili strogi profesori vodili obolevanju od raka).
Uticaj stresa na nastanak raka osporavaju najautoritativniji izvori. Tako na pitanje da li stres izaziva rak, iz Međunarodne agencije za izučavanje raka stiže kategoričan odgovor: stres nije prepoznat kao uzrok raka. Dopušta se jedino mogućnost da stresne okolnosti mogu navesti čoveka da se prepusti nezdravim navikama – da se oda duvanu, prejedanju ili alkoholu. No, onda su takve navike uzroci raka, a ne stres.
Čuveni američki Nacionalni institut za rak odlučno konstatuje da nije nađeno da psihološki stres izaziva rak, ali da, ukoliko dugo traje, može uticati na pacijentovo opšte stanje i njegovu sposobnost da se nosi sa već postojećim rakom.
U proleće 1999, tokom rata za KiM, na teritoriju naše tadašnje savezne države palo je, prema različitim izvorima, oko 8,5, nešto više od devet, oko 10 ili čak 10-15 tona OU. Oko 90% ukupne mase OU završilo je na teritoriji KiM. U Crnoj Gori gađana je jedna lokacija, a u centralnoj Srbiji – nekoliko, sve u rubnom području prema KiM.
Decenijama nije moglo da se pokaže da je profesionalna izloženost uranijumu povezana sa rizikom obolevanja ljudi od raka pluća. Presedan je ispitivanje radnika angažovanih na obogaćivanju uranijuma metodom gasne difuzije tokom više od pola veka.
U najizloženijoj grupi nađena je povezanost s rakom pluća, ali je autor s razlogom nastupio oprezno. Prvo, grupa srednjeizloženih radnika imala je znatno (mada ne statistički značajno) niži rizik dobijanja raka pluća, što je u suprotnosti s očekivanim odnosom doza–efekat.
Drugo, nije uzeto u obzir pušenje, kao dominantni faktor rizika za ovaj maligni tumor. Kasnije se pokazalo da je opreznost bila na mestu. Naime, kod francuskih radnika zaposlenih na obogaćivanju uranijuma ukupna smrtnost je čak bila manja od očekivane, a izloženost uranijumu (interno) i gama zračenju (eksterno) nije bila značajno povezana ni sa jednim uzrokom smrti.
