“Njegoševci uzimaju zakon u svoje ruke”

Sinoć od 20 časova, 25.03.2022. godine u Domu Kulture u Njegoševu, na inicijativu rukovodstva Mesne Zajednice održan je sastanak meštana ovog sela.

Povod ovog okupljanja je potpisana peticija meštana, nezadovoljni radom lokalne poljoprivredne firme “DOO Aik Njegoševo”, koja posluje u sastavu akcionarskog društva “DOO AIK Bačka Topola”.

Kako saznajemo od meštana, neprijatan miris koji se širi ovim selom dolazi sa obližnje farme koja se nalazi na severnoj strani sela. Taj neprijatan miris nije uobičajen za stočnu farmu, već nastaje ispuštanjem procesne vode koja se donosi iz fabrike za preradu nejestivih sporednih proizvoda “Žibel” iz Bačke Topole.

U prisustvu stotinjak meštana, sastanak je otvorio predsednik saveta MZ Njegoševo  Savo Ivanišević, iznoseći razlog okupljanja – potpisana peticija o zabrani donošenja i ispuštanja otpadnih voda na teritoriju ovog sela.

Javilo se mnogo govornika na ovu “vruću” temu, a u daljem tekstu prenećemo vam deo tog izlaganja:

“Neprijatan miris koji dolazi od crkotina i vode koja se ispušta u lagune predstavlja opasnost od zagađenja pijaćih voda našeg sela” – istakla je gospođa Željka.

“Ne pričam samo u svoje ime, već u ime svih meštana koji samo tražimo pravo na zdravu životnu sredinu nas i naše dece. Tražimo da se odmah prekine ispuštanje odpadnih tehničkih voda u lagune koje nisu sigurna mesta za lagerovanje, a i ne zadovoljavaju propisanu udaljenost od naseljenog mesta. Nisu kupljeni prečistači koji bi sprečili širenje neprijatnih mirisa. Mi meštani ćemo blokirati puteve i spečiti kamione da dovoze ovu vodu. Obraćam se i predstavniku firme gospodinu Petkoviću da poruči vlasnicima firme da nam otkupi kuće i onda radi sa selom šta mu je volja” – istakao je gospodin Šljivar i dobio veliki aplauz prisutnih.

“Još 2016. godine počela se donositi ta ista voda, ali je inspekcija zabranila donošenje, a inpektorka Pevec rekla nam je da ni jedan kamion ne sme da ispušta odpadnu vodu” – istakao je gospodin Vojo Matković.

“Sve ovo veoma zabrinjava i bojim se da će u letnjoj sezoni selo ostati bez vode. Lokalni političar nam je rekao da oni imaju čoveka kojem ne možemo ništa ni zakonskim putem. Moje je mišljenje da se blokiraju putevi” – istakao je gospodin Mišljenović.

Zatim se za reč javio zastupnik firme gospodin Milimir Petković, pre svega ističući svoju lojalnost i ljubav prema selu u kojem je skoro 60 godina i u kojem i dalje živi i radi:  “Sve što se radi u mojoj firmi radi se u skladu sa zakonom i za sve smo dobili papire od zvaničnih inspekcija. Rađene su analize vode i zemljišta i nema nikakve opasnosti od zagađenja pijaćih voda. Uzrok nedavne nestašice vode na salašima nije zbog naše potrošnje već drugih firmi koji su mnogo veći potrošači. Opasnost od zagađenja pijaćih voda preti od seoskih bunara koji su pretvoreni u septičke jame. Od naše firme živi 30 porodica i uvek gledamo da svima u selu izađemo u susret. Zato sam i sad za dogovor, a ne za blokade.”

“Mi to ne želimo u selu i naš stav je da od večeras nema kamiona sa vodom. Mi nećemo nikom da idemo na noge, neka vlasnici dođu kod nas” – jasno je istakao gospodin Janjić.

“Sa stručne strane, verovatno se sve radi u skladu sa zakonom. Procesna voda koja se ispušta je puna proteina koji u dodiru sa prirodom pokreću bakterije saprofite za njihovu razgradnju. Oni mogu u nekim slučajevima biti i patogeni. Zato bi najsigurnije bilo da se kupi uparivač koji bi eliminisao vodu, a ostavio suve materije, protein. Mislim da bi trebalo oformiti delegaciju sela koja bi otišla na dogovor sa vlasnicima” – istakao je lokalni veterinar gospodin Petković

“Spreman sam da cisternu sa tom vodom ispustim ispred kuće vlasnika firme, a time i na dolazak policije, pa ako treba neka me i uhapse. Ovo smrdi, pa smrdi” – istakao je vidno nezadovoljan gospodin Nađ

“Smrdi u Bačkoj Topoli, smrdi u Bajši, na Krivaji, u Malom Iđošu. Pokojni Pečurica nije uspeo da se izbori sa ovim problemom. Ja sam za to da se ide ispred opštine i da tamo iznesemo naš problem“ – istakao je gospodin Grbić ali većina nije bila za taj predlog.

Nakon svih izlaganja, sastanak je završen.

Posmatrano sa strane, stičemo utisak da se do pravog rešenja nije došlo. Ipak je ovo problem moralne prirode, a ne zakona i verovatno problem koji muči njegoševce, bačkotopolčane kao i ostala mesta, biće rešen tek kada na snagu stupi novi zakon 2025. godine. Zato i ne čudi što se zakon uzima u svoje ruke.