NEMOJTE SPALjIVATI BILjNE OSTATKE!

 

Sačuvajmo zemlјište za buduće generacije

Palјenjem se razvijaju visoke temperature, čime se površinski sloj zemlјišta pretvara u pepeo i prašinu, koju odnose vetrovi i spiraju kiše, tako da nestaje sloj najvažniji za donošenje roda u narednim godinama.

Palјenjem se ubijaju svi živi organizmi zemlјišta (kišne gliste, mikroorganizmi) koji imaju nezamenlјivu ulogu u ishrani bilјaka prevodeći bilјna hraniva iz đubriva u oblike pristupačne bilјkama, vrše razlaganje organskih materija zemlјišta.

Palјenje nema ni jednu korisnu svrhu, već samo ide na štetu polјoprivrednim proizvođačima.

ZAORAVANјEM se pobolјšava vodni režim zemlјišta, pa ta zemlјišta sadrže u vreme jesenjeg – zimskog oranja i do 2,5% više vlage od onih na kojima strnjika nije zaorana.

Zaoravanje je mera borbe protiv korova, tako što se na taj način provocira nicanje semena korova koji se lako unište dalјom obradom.

Zaoravanjem se vraća zemlјištu jedan deo onog što je iz njega izneto prinosom, najvažnija bilјna hraniva (azot, fosfor, kalijum), organska materija, što predstavlјa vid slabijeg đubrenja zemlјišta. Lakša je osnovna obrada zemlјišta, jer se manje stvrdne, pa je i znatno manji utrošak goriva.

Spalјivanje strnih useva, smeća i bilјnih ostataka je zabranjeno Zakonom o zaštiti od požara (član 50). Lice koje je izazvalo požar dužno je da vatrogasno-spasilačkoj jedinici nadoknadi troškove intervencije, u skladu s posebnim propisom. Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice a pravno lice od 300.000 do 1.000.000 dinara.

Ukoliko se utvrdi da je na polјoprivrednom gazdinstvu vršeno spalјivanje žetvenih ostataka, gazdinstvo gubi pravo na podsticajna sredstva u polјoprivredi, u periodu od dve godine.

SPALjIVANјEM BILjNIH OSTATAKA ČESTO DOLAZI DO NEKONTROLISANIH POŽARA NA OTVORENOM, KOJI NANOSE VELIKE MATERIJALNE ŠTETE I STRADANјE LjUDI