Moja Backa Topola Najnovije vesti, Backa Topola iz rubrika sport, kultura, drustvo, lokalna zajednica. Dešavanja u gradu. Najbolje mesto za Vašu reklamu.
Juče je u zgradi mesne zajednice Malog Iđoša održan stručni skup čiji je prvenstveni cilj bio da se ukaže na važnost seoske službe i da učesnici, slušajući međusobno iskustva, mogu razviti svoju službu.
Nije od male važnosti ni da je ovoj, i sličnim službama, samo postojanje nesigurno, pošto od 31. maja ovakvu delatnost mogu vršiti samo ustanove i organizacije koje raspolažu sa odgovarajućim licencama, a biće pooštrene i mogućnosti finansiranja. Učesnici su baš zbog toga stavili akcenat na određivanje smernica potrebnih za licenciranje. Manifestaciju koja je nosila naziv „Seoska služba – Rešenje za stare, usamljene i nemoćne osobe“, organizovao je Ženski forum Malog Iđoša. Moderator programa je bila predsednica Ženskog foruma Malog Iđoša, Eržebet Židai. Na susretu je bio prisutan državni sekretar ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, Laslo Čikoš, zadužen za socijalna pitanja.
Seoska služba ne pomaže samo ljudima koji žive na selu, a koji nisu sposobni za obavljanje određenih svakodnevnih poslova, zbog starosti ili mentalnog hendikepa. Seoska služba ne upošljava stručnjake, već obične ljude koji žive među nama, koji, ako je to potrebno, seku drva, tovare ugalj, odlaze u prodavnicu, zakazuju termin kod lekara, kod specijaliste, po potrebi odvoze ljude u bolnicu, na ispitivanja ili u opštinu, pa i na sud da sređuju svoje poslove. Pored svega toga u stanju su da pruže i psihičku podršku, u određenim slučajevima se moraju snaći i kao psiholozi. Ne govorimo o jednostavnom poslu, jer radno vreme ne traje od 6 do 14 časova; u slučaju preke potrebe seoska služba se može pozvati i noću.
Prvi govornik stručnog skupa bio je gradonačelnik Malog Iđoša, Marko Rovčanin. On je rekao što, uprkos što je Mali Iđoš mala opština, do sada već više puta postoje svedodžbe o humanosti ovog mesta. Prema njegovim rečima rukovodstvo je uvek posvećivalo veliku pažnju osobama sa teškoćama, a opština je pružala dobar primer kako se treba ujediniti iskustvo, mladost i energija.
Zamenik gradonačelnika, Zoltan Mohači, je u svom pozdravnom govoru posebno napomenuo prisutnu seosku službu čije članove je nazvao herojima svakodnevnice. Pomenuo je i korisnike usluga, koji pokazuju ogromnu hrabrost time što polažu poverenje u seosku službu.
Prilikom susreta Laslo Čikoš, državni sekretar ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, zadužen za socijalna pitanja, je naglasio da su rukovodioci opštine Mali Iđoš pokazali visok stepen socijalne senzibilnosti, za kojom postoji velika potreba, pošto je zastupljenost starih unutar društva povišen u poslednje vreme. Govorio je o tome da se u sklopu seoske službe mora govoriti o složenom radu čiji je cilj premošćavanje svakodnevnih teškoća, čak i predupređenje tragedija.
– Poštujmo naše pretke i vodimo brigu o njima, jer od toga umnogome zavisi kakva će nam biti budućnost – zaključio je svoj govor Čikoš.
Nakon njega govorili su predavači koji su stekli iskustvo u radu na terenu.
Prva među govornicima je bila Katalin Čersne Zelenak, koja je u Mali Iđoš stigla iz Kečkemeta kao predstavnica Udruženja seoskih službi između Dunava i Tise, i koja je u svojoj prezentaciji „Jedan čovek i jedno vozilo“ govorila o mađarskim iskustvima. Nakon nje sledila je prezentacija o specifičnostima Geronto-službe iz Malog Iđoša, koju su održali Ildiko Nađ Meljkuti Kiškovač i Andor Fontanji, saradnici Socijalnog centra Bačke Topole i Malog Iđoša. Posle njih na red je došao koordinator subotičkog Karitasa, Gabor Ric, koji je predstavio uslugu seoske službe ove organizacije koja se prostire na sedam opština Vojvodine.
Manifestaciji je prisustvovala Rada Mitrović, direktorica pokrajinskog Zavoda za socijalnu zaštitu, koja je na novinarsko pitanje izjavila da ovaj zavod neguje partnerski odnos sa Malim Iđošem i podržava seosku službu kao jednu od formi pružanja podrške unutar zajednice. Mitrović je naglasila da su članovi seoske službe članovi zajednice kojoj pripadaju i korisnici usluga uživaju njihovo poverenje. Govorila je i o tome da se u Srbiji, u vezi ovakvih inicijativa, ne može govoriti o standardizaciji i da za sada ne postoji mogućnost da organizacije koje pružaju ovakvu uslugu dobiju odgovarajuću licencu, ali se u bliskoj budućnosti može očekivati promena zakona o socijalnoj zaštiti i promena pravilnika, s tim da se pre toga mora temeljito pregledati koje oblasti bi seoska služba mogla da pokriva.
