U razgovoru sa Đorđem Bekom

Dom kulture jedan je od nosilaca kulturnog života u Bačkoj Topoli. Zahvaljujući raznovrsnim sadržajima koje priprema, publika može da uživa u gostujućim pozorišnim predstavama, od nedavno i u predstavama Dramskog studija koji radi u sklopu Doma kulture, u bioskopskim projekcijama, muzičkim i dečijim manifestacijama, izložbama, zabavnom i edukativnom programu. Trenutno su aktuelne zimske večeri koje su bile i povod da razgovaramo sa Đorđem Bekom, zamenikom direktora Doma kulture koji se na tom mestu nalazi već četvrtu godinu. Đorđe je pričao o svojim aktivnostima, važnosti Doma kulture za jedan grad, ali nam je i otkrio šta je to što nas čeka sve do kraja sezone.

• Povod za naš razgovor jesu Zimske večeri – predavanja na različite teme trenutno aktuelna u Domu kulture. Svakog ponedeljka i srede, na srpskom i mađarskom jeziku, od 18.00h publika može da čuje interesantna izlaganja. Koliko dugo već traje ova manifestacija, koji je njen cilj i kako se rodila ideja za ovakav koncept?

Manifestacija Zimske večeri postoji već odavno, najpre je započeta na mađarskom jeziku, a evo već četiri godine održava se i na srpskom. Dakle, nešto što je već dobro poznato našoj publici. Sam tok manifestacije je svake godine sve bolji i bolji. Ljudi je sve više, kao i predavača. Počeli smo skromno, a sada imamo popunjen program za gotovo mesec dana. Ovogodišnje zimske večeri trajaće do 16. marta. Trudimo se da teme budu što interesantnije i raznovrsnije – istorija, muzika, film, književnost, geografija… Od toga svakako i zavisi odaziv publike. Cilj nam je da predstavimo ljude u našem gradu koji su stručnjaci u svojim oblastima ili se pak pasionirano bave određenim delatnostima, ali i da omogućimo publici da uživo čuje reč o onim sferama koje je interesuju i tako dobije mogućnost da razgovara o njima.

• Kako Vi doživljavate značaj Doma kulture u očuvanju kulturnog života ovog grada?

Dom kulture je vrlo bitan za sugrađane, za život jednog mesta, za decu pre svega. Ona su nam negde i prioritet. Pored svih manifestacija koje organizujemo, posebno se brinemo o dečijim sadržajima. Sve zato što Dom kulture treba da gradi publiku, da je oblikuje, a deca treba da steknu naviku i potrebu da posećuju predstave, muzičke događaje, idu u bioskop. Dom kulture treba da ponudi raznovrsni sadržaj i time učestvuje u formiranju ukusa publike, kako mlađe, tako i starije, a samo tako se kultura jednog grada održava živom.

• Kako vidite svoju ulogu u očuvanju kulturnog života Bačke Topole?

Moj zadatak je da dam maksimum od sebe, da ovo vreme koje mi je dato na ovom mestu ne potrošim uzalud. Nadam se da dela najbolje govore o tome koliko se kulturni život promenio. Moj posao je veoma lep i kreativan i zaista sam osetio da mogu da doprinesem poboljšanju kulturne scene, da pomerim granice. Najbolji je osećaj kada uspem u nekim svojim planovima, a onda dobijem i pozitivnu reakciju. Nadam se da će sve to imati smisla na duže staze.

• Budući da je Dom kulture organizator brojnih lepih manifestacija, možete li da izdvojite neke od njih za koje smatrate da se po nečemu ističu u odnosu na ostale?

Ima ih mnogo i sve one su bitne. Važno je da se rasprostremo na svim poljima kulture – bioskop, pozorište, dečiji program, muzički program, edukativni sadržaji – sve to ima svoj značaj. Ako govorimo o posećenosti, najposećenije su svakako one u sklopu Dana Bačke Topole. Posebno muzički događaj, zbog zvučnih imena koja dolaze. To je najmasovnije muzičko dešavanje na otvorenom, pored koncerata u pozorišnoj sali, na jezeru, u sklopu Umetničke kolonije. Ali, sale su pune i tokom predstava, bioskopskih projekcija, događaja koje podržavamo, a u organizaciji su drugih kulturnih centara.

• Sa kakvim izazovima se svakodnevno susrećete u Vašem radu?

Najveći izazov je bio prevazići prepreku da nešto ne može. Za mene ne postoji – teško dostupno, skupo, nedostižno, suviše daleko. Naučio sam da sve što zamislim i sprovedem u delo. Za ove četiri godine ostvario sam razne kontakte sa glumcima, menadžerima i uvek sam našao način da dođem do njih. Sada oni nalaze mene i nekada mi je teško da ih odbijem zbog toga što smo već popunjeni po nekoliko meseci unapred. Dolaze ljudi iz Subotice, Novog Sada, Žednika, Bajmoka kako bi pogledali neki od naših sadržaja. To je odlična reklama i za grad, ali i naš uspeh. Gosti koji su dolazili svrstali su nas u najbolje organizovane i najgostoprimljivije. Prija im naša posvećenost, domaćinski odnos prema njima. Po tome se zaista ističemo. Dakle, snalazim se, ali imam veliku podršku i direktorice i svih zaposlenih. Imam potpunu slobodu, moje ideje su podržane i zaista mogu da se oslonim na to da će biti i sprovedene. Mali smo kolektiv, ali vrlo dobro funkcionišemo.

• Budući da ste stekli takav ugled i da se sada sala traži kako bi nas pozorišne trupe posetile, kako vršite selekciju? Ne samo tog pozorišnog sadržaja, već svih ostalih.

Pre svega prema kvalitetu, ali volimo da dovedemo i neka zvučna imena ovde kod nas. Svakako biramo najbolje među ponuđenim sadržajima. Trudimo se da ne prenatrpavamo kalendar jer publika ne sme biti prezasićena. Odluke se donose zajedno u razgovoru sa direktoricom i onda nakon obrazloženja, zaključujemo vredi li nešto ili ne. Isto tako vodimo računa i o periodu godine u kom se prave različiti događaji, kako bismo ispoštovali publiku, praznike, godišnje odmore, a vodimo računa i o tome da cene budu prihvatljive.

• Da li je bačkotopolska publika zahtevna?

Publika je sada već navikla na kvalitet sadržaja i na dolazak aktuelnih filmova, zvučnih glumačkih imena i to je prag ispod koga više ne smemo da idemo. Sada već osluškujem interesovanja publike i prema tome čak odaberem predstavu. Obično onda publika bude zadovoljna. Imena iz Narodnog pozorišta, Beogradskog dramskog pozorišta, Zvezdara teatra gostovala su ovde i retko gde ljudi imaju prilke da vide takve predstave za tu cenu karte. I trudimo se da je ne menjamo. Ali, čak i ako nema odaziva, trudimo se da se i projekcija i predstava održi. Onda Dom kulture nadoknađuje sve troškove, ali publika ne ostaje izneverena. Što se tiče bioskopskih predstava film dobjemo brzo, nekada se desi da je odmah nakon premijere u Beogradu, film kod nas. Dva puta smo imali premijeru istog dana kada je bila i u Beogradu. Ide se u korak sa svim dešavanjima.

• Kakva je odgovornost Doma kulture u očuvanju tradicije, a kolika je njegova uloga u praćenju savremenih umetničkih tokova?

Treba i jedno i drugo. Mi spajamo sve pomalo. Idemo u korak sa vremenom, ali se među svim tim manifestacijama nađu i događaji koji gledaju u prošlost. Na primer, u Zavičajnoj kući za vreme Božića ili Uskrsa nailazimo na opis života naših predaka. I kroz predavanja na Zimskim večerima se vraćamo u prošlost. No, tu su i Muzej, Biblioteka, Kulturni centri koji na tom polju igraju istu ulogu i tu se dopunjujemo. Mi se svakako usmeravamo i na aktuelnije događaje u kulturi.

• Kako vidite uključenost sela Opštine u kulturna dešavanja?

Ljudi dolaze, interesuje ih, ali mi je žao što sve to nije masovnije. No, ne postoji adekvatan prevoz. Bilo bi dobro da Dom kulture ima neko vozilo koje bi u tim prilikama odlazilo po zainteresovanu publiku i dovodilo ih na određeni događaj. Mnogo je onih koji vide reklamu, ali u to vreme ne mogu da dođu. Mi zaista pošaljemo plakate u svako mesto. Oni obaveštenje imaju i prema tome se snalaze. Tu je naravno i internet. Ali, odziv bi bio veći da postoji olakašana veza sa našim opštinskim selima.

• Kakva je saradnja sa školama i drugim institucijama kulture u Opštini?

Veoma dobra. Prolećne šarenice, Zimske čarolije, Dečija nedelja – sve su to manifestacije koje su besplatne za decu, škole dobijaju informacije o njima i onda organizovano dolaze. Naša sala se školama ustupa bez ikakve nadoknade, tako da im omogućujemo da se kreativno izražavaju. Zaista mislim da je to jedna lepa mreža koju možemo unaprediti, ali idemo dobrim putem.

• Kako vidite uključenost mladih u kulturni život našeg grada?

Mladi se uključuju. Imamo i Dramski studio, ekipu mladih ljudi koji kreiraju predstave i koje podržavamo, predavači na Zimskim večerima su mladi ljudi i to je dobro. Usmerili su svoja interesovanja na poboljšanje opšteg kulturnog stanja grada. Ima mnogo onih koji hoće, ali se plaše eksponiranja. Zato sada apelujem da se priključe na neki drugi način, „iza zavese“ jer se i tako može delati.

• Šta publika može da očekuje tokom ove sezone?

Ono što je najsvežije jeste predstava „Šta me snađe“ u izvođenju Anđelke Prpić (5. mart). Dečija publika imaće priliku da vidi predstavu „Pčelica Maja“, 19. marta. Koncert Trio Balkan Stringsa biće 26. marta, a 27. marta organizujemo odlazak u Beograd na mjuzikl „Mister Dolar“ – Pozorište na Terazijama. Jedna vest koju još nismo objavili je nova predstava našeg Dramskog studija koja će biti izvedena premijerno 30. marta. Odmah za njima film „Hotel Beograd“ (31. mart i 1. april). U aprilu očekujemo predstavu „Brakolomije“ sa Kalinom Kovačević, Kuburom, Bojanom Stefanović i Nenadom Stojmenovićem, a u maju predstava „Upoznaj mog tatu“ sa Ninom Janković.

Razgovarala Dunja Pešut