Junaci našeg doba, to su deca – Tode Nikoletić za portal Moja Bačka Topola

Panonija je tokom ovog vikenda domaćin dvanaestog Međunarodnog  festivala dečjeg stvaralaštva „Na krilima detinjstva“ koji okuplja kreativnu, talentovanu decu iz Srbije i regiona, ali i najveće kulturne pregaoce današnjice. O ovogodišnjem festivalu, ali i o našoj kulturnoj sceni sa nama je razgovarao umetnički direktor Festivala, pesnik Tode Nikoletić.

• Književnost, slikarstvo, muzika, sport, ples, razvijanje intelektualnih veština neguju se u Panonskom dečjem gradu na Festivalu Na krilima detinjstva. Na koji način će Panonija i ove godine živeti umetnost?

Nekada Markovdanski susreti dece i pesnika, danas Festival Na krilima detinjstva, ove godine trajaće tri dana i ponovo biti prilika da se družimo sa onima koji su trajni i koji su vrednost našeg naroda. Panonija će ovih dana biti eliksir, jedno okrepljenje duše u vreme kada se iz čitanki proteruju naši najveći književni umovi jer ćemo imati priliku da čujemo kako Minja Subota lepo interpretira staru zabavnu melodiju, da se družimo sa najvećim živim rediteljem dokumentarnog filma Božidarom Kalezićem, da kroz intelektualne pitalice na nas ostavi utisak Uroš Petrović, Ljubivoje Ršumović sa svojom akademijom, Mirjana Bulatović, vrsna poetesa i mnogo drugih. Tu će biti i predstavnici porodice Đoković, te Igor Jurić, veliki zaštitnik dece. Panonija će biti jedna otvorena čitanka u kojoj nisu samo slova i reči već živi pesnici sa kojima ćete imati pravo da se družite, pitate ih i fotografišete. Panonija je odgovor na sve ove brutalnosti koje se nude upravo iz tog razloga što je prvi festival koji će se dogoditi nakon pandemije. Svi čekaju da mi otključamo vrata našeg detinjstva, pa i Zmajeve dečje igre, da deca pohrle u susrete i pokažu svoju darovitost i da se na taj način udružimo u borbi protiv svega onoga što je površno i što se zove kič.

Očekuje nas zaista raznovrsni program. Promocija Antologije u kojoj su ravnopravno u sadržaju nagrađena deca na literarnom i likovnom konkursu i pesničke veličine među kojima se nalazi i akademik Luko Paljetak, Ljubivoje Ršumović, Uroš Petrović, Mirjana Bulatović. Takođe, pripremamo i promociju mlade pesnikinje Zorice Despotov iz Mokrina, čija knjiga je ocenjena kao vrhunska knjiga za decu, a time pored akademskih imena vodimo računa i o pesničkom podmlatku. Akademija Ršumović će takođe imate svoju promociju, a dogodiće se nešto što je veoma atraktivno – bal. Balovi su svojstveni našoj kulturi, nisu ih priređivali samo pripadnici elite već i obični ljudi. Nama će ove godine domaćin bala u dvorcu Kaštel biti Minja Subota koji će izvoditi pesme šezedesetih i govoriti kakvu svrhu su imali balovi u prošlosti.

U subotu u 10h predsednik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović otvoriće Festival. Preko 700 mališana prijavilo je svoje učešće. Gostovaće hor Čarolija, doći će i Peđolino koji će zabavljati decu, a deca će tokom tog dana moći da uživaju u jedanaest radionica. Očekuje ih ukupno 400 nagrada u različitim oblastima – muzikaljenje, slikovanje, pričaonica, pesnikovanje, tradicionalne igre, klovnijada, šahovanje, dramoletanje, plesaonica. U 17h otkrivamo veliki bilbord, specijalno izrađen za ovu priliku – Pesničko drvo – gde su svi počasničari Panonskog grada, a onda ćemo i obelodaniti da su počasni građani Panonije i Panonskog grada Novak Đoković i Igor Jurić. U 19h je predviđena akademija posvećena laureatima i jedan svečani program na kom će specijalni gosti biti tamburaški rokenrol bend Banda drvena. Uveče će biti upriličen vatromet za sve učesnike, a u nedelju sledi druženje sa pesnicima i decom u parku i ispraćaj učesnika.

• Mnogo lepih i raznovrsnih sadržaja za decu tokom ova tri dana. Panonija živi renesansni duh. I vi se bavite pisanjem poezije, drama, na vaše stihove komponovane su pesme, organizujete festivale i radionice, na njima malo i glumite. Kako je biti renesansni čovek u savremeno doba?

Ja bih možda najispravnije odgovorio time što dobro trošim svoj život, lepo ga trošim. Miljković je rekao: „Pogledajmo u lažljivo vreme na zidu“, satovi nam mere nekakvo vreme, ali to nije realno vreme i možda nije ni verodostojno svega onoga što je nama dato u epohi u kojoj bivamo. Ja sam to shvatio odavno i dao sam sebi obećanje da ću ga lepo utrošiti na ono što oplemenjuje dušu jer čovek nije ništa drugo do jedna ljuštura, nešto što ćemo jednog dana odložiti i vratiti onome ko nam je dao. Sve ono što nas određuje i opravdava naše postojanje jeste duh. Ja sam to otkrio i otkrio sam da je kod mene to ljubav prema književnosti i prema stvaralaštvu u različitim kulturnim disciplinama i na svakom sam ostvario rezultate, na radost deci jer su oni našli svoju upotrebnu vrednost u čitankama, u lektirama, na muzičkim festivalima i na pozorišnim daskama. Kada vidim da deca kroz moja dela stvaraju svoj identitet, ja sam srećan. Imao sam se rašta i roditi. A samo tako, kroz umetnost, kako kaže Dostojevski, postaje se besmrtan. Sve je ostalo podložno trošenju.

• Budući da ste veoma aktivni, prisutni među decom, kako vidite svoju ulogu u razbijanju mita o piscima kao nedostižnim bićima sa Parnasa?

Činjenica je da ne možemo prepustiti decu onome što se nudi u medijima, teren je važan. Moja uloga je ne samo uloga da stvaram za decu, pa da deca to uče u udžbenicima već da stvaram prostor za njihovo dokazivanje. Mediji više nemaju obrazovnu ulogu, već samo potrošačku. Plasira nam se samo primitivno i tako se nipodaštava ličnost čoveka. Moja uloga je da tragam za uzorima koji će postati trajne vrednosti u narodu. Mi ne bismo bili narod kada ne bismo znali da smo potomci Svetoga Save, Pupina, Šumanovića, Konjovića, Tesle, Milankovića i drugih koji su naš identitet. Upravo na ovaj način gradimo takve ljude. Nama će se ove godine na plesaonici specijalno u takmičarskom delu pridružiti Dunja Radosavljević – prvakinja Evrope u svojoj kategoriji. Isto se ponosimo što možemo pomenuti ime Sare Spasojević koja danas ima jedan od vodećih džez bendova u Hjustonu ili Kristine Ivanović, Dejane Bačko – prvakinje sveta u tekvandou, koja paralelno slika svojom nogom i završila je likovnu akademiju. Dužnost svakog pesnika je da poštuje Zmajevu sentencu: „Gde ja stadoh, ti produži“. Neko mora iza nas da produži. Ja sam srećan što mogu da poslužim u tu svrhu i što osećam taj dug prema onima koji su meni pružili ruku kada sam počinjao.

• Poznata je priča kako dugo niste mogli da objavite svoje stihove u vidu knjige. Niste imali dovoljno novca, a nije uvek bilo sluha za pomoć. Vaše pesme su se tada našle u mnogim časopisima i zbornicima, ali zbirke nije bilo. Da li je ovaj festival nastao kao potreba da se talentovanoj deci pruže mogućnosti koje su vama falile na početku pesničkog rada?

Ja se izuzetno dobro sećam mog prvog susreta sa Desankom Maksimović. Toliko sam bio pod uticajem njenog autoriteta da sam izašao na scenu da govorim pesmu Pile sa tolikom tremom koja me je paralisala. Taj susret mi je kasnije dao krila da istrajem, da verujem u to što stvaram i ispoštujem sve velikane rođene u mom kraju – dovoljno je reći samo Petar Kočić. Panonija isto pruža ovim mališanima da mogu ravnopravno da se druže sa Minjom Subotom, Ršumovićem, mogli su to i sa Dobricom Erićem, Rašom Popovim. Raše nema, a još ga ima. Podlegao smrti, ali joj i odoleo. Iako je cilj moćnika da ponište identitet čoveka, mi to nećemo dozvoliti. Tu smo da stvaramo pametne ljude. Možda će neko dete iz Panonskog grada postati ministar kulture ili obrazovanja i neće dozvoliti da se neko drzne da pomeri stihove Desanke Maksimović iz udžbenika. Ako deci pružite prostor da se otkrivaju, vi stvarate genijalce. One ljude koji će čuvati svoju naciju.

• Da li ste baš zbog tog očuvanja tradicije koja se često krije u najmanjim mestima naše zemlje odabrali Panoniju za mesto u kome ćete graditi ovakav festival?

Panonija je oduvek imala magičnu privlačnost. Kao deci nam je bilo lepo na Panoniji. Zanimljivo je da se ona nalazi na nadmorskoj visini trećoj u Vojvodini. Tih naših 120-130 m nadmorske visine će nadmašiti mnoge velike planine baš zato jer kriju najlepšu rudu stvaralaštva. Panonija je sama po sebi mit, ona je duhovno ostrvo, pribežište kome težimo da se sklonimo od poplave lošeg koje nas obasipa. Ti pesnici su dragulji skriveni u Panonskoj niziji i težimo da to blago pronađemo i svi uživamo u njemu, a ne samo pojedinci. Ne bi bilo Panonije da nema razumevanja ljudi koji su rukovodili njome i građana koji rade u dobrovoljnim akcijama da se mesto ulepša i zato Panonija postaje opsesija svakom detetu.

• O ovom Festivalu se piše u medijima širom Srbije i regiona. Posetioci i učesnici dolaze kako sa juga, severa, zapada, istoka naše zemlje, tako i iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Slovenije. Koliko festival znači Opštini i da li je njegov značaj prepoznat u odgovarajućoj podršci?

Kada smo počinjali i kada je predsednik mesta bio Lazar Nerić, ja sam naišao na odobravanje. Tada su i ljudi prepoznali moju ideju. Hotel Biser poseduje jednu od najlepših tapiserija Milana Konjovića, Desanka Maksimović je ostavila divne zapise o Panoniji, na temelju toga smo izgradili Panonski dečiji grad. Na temelju toga gospodin Plećaš, Olja Radić, opštinska uprava koja je malo po malo dozirala svoju pomoć, učestvovali su u izgradnji Festivala. Mora se steći poverenje, mi smo ovu kuću zidali ciglu po ciglu, a onda smo sve nadograđivali na temelje. Bez obzira na to kom naciomu pripadaju, naši gosti su otišli prepuni impresija, sa lepim nagradama i zapisima. Te diplome su ikonice dečijeg obrazovanja i kada roditelj zna da dete nosi tako lepe značke i da je na pravom mestu utrošilo vreme svog detinjstva, to će biti motiv da ono nastavi u tom pravcu. Podrška je sve veća, a zahvaljujući Stanislavi Mirović koja je tim menadžer Festivala i koja piše projekte, naš projekat je na konkursu Ministarstva prosvete i informisanja proglašeno jednim od najboljih. Takođe, bez podrške privrede ne bismo mogli ništa. Kako je ranije podrška ministarstava izostajala, bili smo usmereni na privredu Panonije i Bačke Topole. PTK Panonija nam je bila stub, Opština je stajala uvek iza toga i ne samo oni već i svi pojedinci na Panoniji. Svi su na Panoniji ovih dana domaćini i svi vode računa da se gosti osećaju prijatno. Iako Panonija ima samo 400 stanovnika, ona može da izdrži ovakav festival, baš zbog odnosa prema njemu i zato stoji rame uz rame sa Zmajevim dečijim igrama. Važna nam je ta podrška. Ne postoji grad da je toliko velikana bilo u njemu. A Panonski dečiji grad pripada čitavom Balkanu. Godine 1978. Panonija je proglašena za turističko naselje, a sada je dečijim osmesima i željom za stvaranje dobila svoje uobličenje.

• Vaše su reči: Svrha je imati junaka svoga doba. Grad se identifikuje po junacima, po važnim ljudima i ono što ostaje kada sve propadne, jedini identitet svakoga grada jeste duhovna nit. Ko su junaci našega doba?

Junaci našeg doba – to su svi ljudi koji su naš identitet jer ja ne bih mogao da protumačim veličinu jednog naroda ako ne bih znao da je Bela Hamvaš rođen u Mađarskoj, Silvija Plat u Americi, Vilijam Batler Jejts rođen u Irskoj. Ja ne mogu da prihvatim samo ono što je Branko Miljković napisao: „Povraćajući, ja ću u istoriju ući“. Ja ne želim da se u istoriju ulazi na taj način što ćemo imati samo vojskovođe, ja verujem u delo Svetoga Save, Dositeja Obradovića, Desnake Maksimović. Mi sada imamo problem pokušaja urušavanja naših junaka. Ubeđen sam da je to samo pokušaj, jedno iskušenje da vidimo da li ćemo odreagovati, imamo li bunt da ih zaštitimo. Štiteći njih, štitimo sebe. Ovi koji ruše, ruše sebe. Stihovi jedne moje pesme kažu da iz deteta raste trn ili cvet, a vi vidite kako ćete se ponašati prema njemu i šta ćete od njega stvoriti, da li ćete sutra imati pored sebe žbun prepun trnja ili nekoga ko je odnegovan i cveta i buja. Ne možete srušti ni Dučića ni Njegoša ni Desanku jer je to nemoguće srušiti. Ćopić, Selenić, Pekić, Pavić, Kiš svi su oni oko nas, to nam je zaštitini obruč koji je nemoguće probiti, oni nas štite spolja, ali ne možemo se zaštiti ako se unutra ne zaštitimo, a to ćemo samo kroz decu učiniti. Junaci našeg doba, to su deca.

Razgovarala: Dunja Pešut