Živeli godinu dana u mraku i nikad nisu slavili rođendan

Povodom teksta koji je objavljen u dnevnoj štampi o tužnoj priči porodice Savov, oglasili su se njegovi prijatelji:

-dragi sugrađani i ostali ljudi dobre volje, ovim putem Vam se obraćamo povodom pomoći našem sugrađaninu Peri Savovu. Nas par njegovih školskih drugova iz osnovne škole smo se dogovorili da sakupljamo sami novac za pomoć a ne preko nameskih računa koji su dati u dnevnoj štampi. Razlog je taj što želimo da mu mi direktno uplatimo navac za struju i komunalije i da kupimo potrebne stvari, naravno sve u zavisnosti koliko novca skupimo. Ukoliko želite da pomognete obratite se Danijeli Cicvarić ili Jadranki Pljevaljčić za sve potrebne informacije. Ljudi dajte da pomognemo ovom dobrom čoveku i njegovoj deci, uključite se i pomognite koliko ste u mogućnosti, njima je svaka pomoc bitna !!!!

U daljem delu prenosimo prilog u celosti :

Tužna priča Marije (14) i Igora (17) Savov, a maštaju o DVE stvari

Marija (14) i njen tri godine stariji brat Igor, maturant Srednje tehničke škole „Jožef Šinković“ u Bačkoj Topoli, i ovu zimu provešće zajedno sa ocem u jednoj sobi jer nemaju novca da zagreju kuću.

Iako već tinejdžeri, brat i sestra primorani su da spavaju na dečjim krevetima na sprat u sobi koju njihov otac Petar Savov (47) jedva uspeva da ugreje. Kada se ujutru spremaju za školu, iako još zima nije ni počela, mora da im uključi i kvarcnu peć, ali ona znatno uvećava troškove za struju koji se iznova gomilaju. U septembru su bili u mraku zbog duga za struju, a to nije bilo prvi put da su deca učila uz sveću.

– Kada su nam se roditelji razveli, živeli smo sa majkom, ali smo 2015. odlučili da dođemo kod tate. Iste godine on je ostao bez posla i nije mogao da plati dug za struju. Isključili su nam je i više od godinu dana smo bili u mraku. Tata je uspeo da plati dug, ali uvek stignu novi. Jako se trudi da nama bude što bolje – kaže Marija.

Dom porodice Savov je u veoma lošem stanju
U urednoj staroj kući, u kojoj se još uvek nalazi nameštaj koji su u prošlom veku kupili njihovi baka i deka, Marija i Igor imaju zasebne sobe, ali u njima mogu da uče i provode vreme jedino kada vremenske prilike dozvoljavaju, leti. Kuća nije izolovana, prozori i vrata su stari, a mala peć, kreka, jedva da ugreje predsoblje u kome se nalazi.

Od kada je ostao bez stalnih primanja, samohrani otac povremeno zaradi koji dinar na građevinskim poslovima kao pomoćni radnik. Dve godine je sa decom bio bez ikakvih primanja. Od kako je korisnik socijalne pomoći, i uz dečji dodatak, veruje da će polako rešiti zaostale dugove. Dugo ga je bilo sramota da traži pomoć, ali zbog dece više nije imao kud.

Sve bi u kući Savovih bilo lakše kada bi sveli račune na nulu, ali to je za sada nemoguće jer su osnovne potrebe Marije i Igora njihovom ocu preče od svega i zato mu nikada ne pretekne za komunalije. Niko od njih ne želi da izgovori, ali Marija i Igor žive veoma teško.

Tata je ostao bez posla i nije mogao da plati dug za struju. Isključili su nam je i više od godinu dana smo bili u mraku – kaže Marija
– Tata uvek smisli nešto i napravi nam ručak. Volimo da nam kuva. Dobijamo i dva hleba kada radi Narodna kuhinja i nešto hrane, ali mora da se dokuva još neko jelo. Kada tata nađe posao, brat je uz mene i pomogne mi – kaže Marija.

Skromni, dobra deca i đaci, na pitanje šta im je potrebno, odgovaraju: „Ništa, osim računara zbog školskih obaveza“.

Igoru je kompjuter neophodan jer se školuje za elektrotehničara računara, dok bi i Marija kao većina njenih vršnjaka volela da ga ima.

– Volim fudbal i treniram ga na fudbalskoj akademiji u Bačkoj Topoli. Brat je pokušao da popravi polovne kompjutere, ali ne vredi, ne rade. U školi smo dobri, trudimo se – kaže Marija i dodaje da se za garderobu još nekako snađu, ali im obuće uvek manjka jer je brzo prerastu ili se pohaba.

Nikada nisu slavili nijedan rođendan kako to njihovi vršnjaci rade, u društvu i sa drugarima iz razreda, uz tortu, a nikada nisu bili ni na moru.

– Setimo se da nam je rođendan. Ali rođendane nikada nismo slavili. Nemamo uslova za to – stidljiv, kakav je, jedva je izgovorio Igor.

Skromni, dobra deca i đaci, na pitanje šta im je potrebno, odgovaraju: „Ništa, osim računara zbog školskih obaveza“
Brat i sestra maštaju o tome da njihov otac ima kosilicu da bi uredili dvorište kako priliči. Voleli bi da okreče kuću, i da stari vodokotlić koji pada zamene novim. U njihovom kupatilu iz svih cevi kaplje voda.

Dug je spisak svega što nikada nisu imali, ali jedino što ovoj deci sigurno ne manjka su očeva ljubav, podrška i želja da ih izvede na pravi put.

– Želim da ih iškolujem, a dok imaju mene gladni neće biti jer za njih, ako ništa drugo, ručka mora da bude. Deci je bilo jako teško kada godinu i po dana nismo imali struju. To smo izmirili, ali stižu novi računi, a treba deci za zimu obezbediti obuću i hranu – kaže Petar.

– Dobra su mi deca jako. Skromni su i voleo bih da mogu više da im pružim – ponosan je na Mariju i Igora otac Petar.

Ljubav jača od siromaštva

Marija i Igor sa ocem Petrom maštaju da imaju novi „smederavac“ ili kaljevu peć i da im cele godine bude toplo.

– Meni ništa ne treba, samo da me služi zdravlje, da budem što duže uz svoju decu dok se ne osamostale i ne steknu svoj hleb. Oni su oduvek bila na prvom mestu. Moja su snaga i dok god budem mogao, stajaću uz njih. Voleo bih da mogu da im organizujem rođendane, ali nisam uspevao do sada. Istina, mnogo smo siromašni, ali mnogo se volimo – kaže otac.

Kako da pomognete

Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu deci mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun „Blic fondacije“: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 – za uplate u evrima; 10221949711 84 – za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 – za uplate u dolarima, Societe Generale Srbija, Beograd.