Učenici iz Bačke Topole pobednici u znanju o Holokaustu

U organizaciji fondacije Raula Valenberga u Mađarskoj se već 15 godina održava takmičenje koje mlade uči o holokaustu, ali i širem polju ljudskih prava.

Da li mladi dovoljno znaju o Drugom svetskom ratu, o holokaustu, o ljudskim pravima? Za učenike Gimnazije i ekonomske škole „Dositej Obradović” iz Bačke Topole – Martu Husar, Evelin Nađ i Ede Tota – i njihovog profesora istorije Miloša Vulekovića, kao mentora, ovo pitanje se i ne postavlja. Oni su ovogodišnji pobednici na takmičenju koje već petnaest godina u Mađarskoj organizuje fondacija Raula Valenberga. Takmičenje se odvija pod pokroviteljstvom mađarske države, na mađarskom jeziku, a ekipa iz Bačke Topole bila je jedina iz inostranstva koja je stigla do finala i pobedila.

„Takmičenje ’Tragom Valenberga’ obuhvata sve škole gde deca uče na mađarskom jeziku, a ideja je da se ne zaboravi holokaust, antisemitizam, jer on nije vezan samo za Drugi svetski rat već za širi vremenski okvir. Organizatori temu proširuju na polje ljudskih prava, jednakosti ljudi, odnosa prema Romima, migrantima, dakle na odnos prema osetljivim grupama”, priča Miloš Vuleković za „Politiku”.

Znanje učenika i poznavanje ove oblasti ne proverava se klasičnim testovima, već je učenicima ponuđeno zanimljivo i podsticajno interaktivno takmičenje te nije ni čudno da se prošle godine prijavilo 100, a ove godine 80 ekipa.

Pobeda učenika iz Bačke Topole imala je i svoju predistoriju: isti đaci učestvovali su u nadmetanju i prošle godine, ali je u samom finalu načinjena nepravda prema njima i nisu im dodeljeni bodovi. „Mi smo odlučili da se ne žalimo. Učenici su bili povređeni i na kraju organizatorima samo ostavili poruku: ’Vidimo se sledeće godine i pobedićemo’”, priča njihov profesor istorije.

Prvi deo zadatka odnosio se na formiranje „fejsbuk” profila, nazvali su ga „EME Topola”, od akronima njihovih imena, i „punili” ga sadržajima koji se odnose na ovogodišnju temu „Pravednici među narodima”, ali i o raznim oblicima diskriminacije. Drugi deo testa tražio je snimanje petominutnog filma. „Od sekretara Jevrejske opštine Roberta Kovača saznali smo da je u Subotici živa Vera Kovač, zatočenica Aušvica. Ona ne želi da govori u javnosti, poslednji put je govorila Spilbergovom timu devedesetih godina za projekat ’Šoa’, ali je, pošto su u pitanju učenici, prihvatila da našoj ekipi iznese svoja sećanja. Najpotresniji momenat je bio kada je ispričala susret s Jožefom Mengeleom”, priča Vuleković.

Finale takmičenja održano je u Budimpešti. Na njega su otputovali i jer su imali ogromnu podršku direktora škole Veselina Martinovića, te je ustanova snosila troškove. Vuleković priča kako su učenici išli kroz Muzej holokausta, a na mobilne telefone su im stizala pitanja, a oni „štiglirali” odgovore. Drugi dan takmičenja odvijao se u Ministarstvu spoljnih poslova Mađarske, a uz test znanja tu su izveli i predstavu, a Vuleković ne krije oduševljenje kreativnošću koju su tada iskazali njegovi učenici.

„Proglašenju pobednika prisustvuje i švedski konzul i sve protiče u veoma svečanoj atmosferi, a ja nisam mogao da verujem da smo pobedili”, priča nam Vuleković.

Kao nagrada za pobedu, usledilo je putovanje u Švedsku, gde su im sredinom juna bili domaćini Judit Lindberg Horvat i Kate Vac, dve vitalne i raspoložene žene čije članove porodica je iz mađarskih geta izbavio upravo Raul Valenberg. „Judita poseduje jedini ’šuc pas’, lažni pasoš na osnovu kojeg je izbavljao Jevreje, i zahvaljujući tome danas znamo kako je izgledao”, priča Vuleković.

Susret s ovim ženama i boravak u Štokholmu ostavio im je divne uspomene, a uspeh Marte, Evelin i Edea podstakao je i njihove drugare u školi da se prijave za ovo takmičenje. Troje pobednika odlučilo je da ove godine moraju da se spremaju za maturu i ispite za upis na fakultete, a pred profesorom Vulekovićem je zadatak da od prijavljenih učenika odabere najbolju trojku za novi krug takmičenja.

Аутор: Александра Исаков