Predsednik opštine Gabor Kišlinder, na konferenciji za štampu održanoj danas, podsetio je na aktuelne konkurse lokalne samouprave u oblasti poljoprivrede.
Putem 7 konkursnih linija ove godine biće raspodeljeno ukupno 13 miliona dinara bespovratnih sredstava. Na ovaj vid pomoći mogu da računaju svi proizvođači kao i pčelari.
Za regres za reproduktivni materijal, veštačko osemenjavanje, usmeriće se ukupno 1.100.000 dinara, a maksimalan pojedinačni iznos pomoći je 15.000 dinara. Za sufinansiranje kamata za poljoprivredne kredite namenjeno je ukupno 3.800.000 dinara, pokrivaće se najviše 75 posto kamate, a masimalan iznos je 30.000 dinara. Za nabavku novih pčelinjih društava planirana su konkursna sredstva u visini od 1.700.000 dinara. Maksimalan iznos pomoći je po ovom osnovu 10.000 dinara. Za osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja konkurs predviđa 3.200.000 dinara. Pokrivaće se 40 posto od premije osiguranja, po korisniku najviše 30.000 dinara. Aktuelna je i konkursna linija za sufinansiranje troškova veterinarskih usluga i nabavke lekova, vakcina i vitamina za odgajivače goveda i svinja. I u ovom slučaju maksimalan pojedinačni iznos je 30 hiljada dinara, a ukupan obim sredstava po konkursu je 1. 900.000 dinara. Sa obimom sredstava od 450.000 dinara raspolaže se za sufinansiranje zakupa pijačnog prostora, a pojedinačna podrška je najviše 15.000 dinara. Još jedna konkursna linija lokalne samouprave namenjena je pčelarima. Za sufinansiranje troškova veterinarskih usluga, kontrole varoe, seljenje pčela na pašu, ispitivanje meda i proizvoda od meda i nabavke lekova, usmeriće se ukupno 850.000 dinara, a maksimalno 12 hiljada po korisniku.
Konkursi su raspisani 1. oktobra i otvoreni su do karaja meseca, a dokumentacija je dostupna na web sajtu opštine Bačka Topola.
Ugovori sa korisnicima potpisivaće se kao i prošle godine sukcesivno, a najkasnije do sredine decembra.
Ovaj Gabor se stalno promoviše, ko da daje svoje pare. Sa ove topolske televizije se ne skida, sve neki hvalospevi, a kako se troše i gde se troše narodne pare treba da bude transparentno. Znači, periodično u javnost dati gde su otišle naše pare, kako se vrše javne nabavke-tenderi i drugo bitno o trošenju naših para. Ovako sve postaje sumnjivo, a pogotovo što je vlast na svim nivoima sklona da se u sve investicije ili bilo koji drugi vid ulaganja DEBELO UGRADI. Pa i za ovu bespovratnu pomoć se postavlja pitanje, koji su kriterijumi odlučivali koliko i ko će dobiti?! Znači, najkraće rečeno, gospodo iz lokalne vlasti DUŽNI STE DA NAS INFORMIŠETE O SVAKOM POTROŠENOM DINARU!!!