Moja Backa Topola Najnovije vesti, Backa Topola iz rubrika sport, kultura, drustvo, lokalna zajednica. Dešavanja u gradu. Najbolje mesto za Vašu reklamu.
Правоснажном пресудом Вишег суда у Сомбору банка ће клијенту морати да врати 450 франака и плати судске трошкове
Када је један грађанин Сомбора подигао стамбени кредит од 30.000 франака, банка му је као једнократну накнаду за обраду овог зајма одмах одбила 1,5 одсто од одобреног износа.
Будући да по Закону о облигационим односима, банка све трошкове које има мора да укалкулише у годишњу камату, испоставило се да је ових 450 франака, у ствари незаконито наплаћен новац, због чега се клијент обратио суду.
Тужио је банку и тражио да му новац буде враћен. Убрзо је добио првостепену пресуду у своју корист, на коју се банка жалила, међутим другостепени Виши суд у Сомбору је потврдио првостепену пресуду и обавезао банку да новац врати клијенту, као и да му исплати трошкове судског поступка.
Овај случај је отворио пут свим корисницима кредита, без обзира на валуту и то да ли је реч о правном или физичком лицу, као и о којој врсти кредита је реч, да на исти начин потражују новац од банака, с обзиром на то да је наплата трошкова обраде кредита уобичајена пракса на нашем тржишту.
– Овакву праксу су увеле стране банке које су почеле да послују у Србији после 2000. године, а онда су ове накнаде почеле да наплаћују и домаће банке – каже за „Политику” Дејан Гавриловић, председник Удружења за заштиту корисника финансијских услуга „Ефектива” и додаје да банке то и даље раде иако им закон забрањује, али и да је још чудније то што Народна банка Србије не реагује.
Професор Економског факултета Љубодраг Савић каже за наш лист да не сумња да банке послују у складу са законом, али да би такође било много поштеније и једноставније за грађане да се сви трошкови позајмљивања новца сведу под камату.
– Драго ми је ако се неки суд одважио да то каже. Банке велики део прихода убирају од провизија и то је сигуран новац кога се не одричу лако. Наплата услуге обраде кредита би била једнака ситуацији у којој продавац кромпира на пијаци нуди свој производ за десет динара, али од купца тражи још један динар да би му то спаковао у кесу. Не улазим у детаље ове пресуде, али јасно је да би било време да се уведе ред и у однос банкари клијенти, па и уз чињеницу да ће банкари те трошкове укалкулисати у камату. И то би било поштеније – каже проф. Савић и додаје да би клијенти у том случају знали колико их стварно кошта позајмљивање новца, без скривених трошкова.
На питање колико је оваквих кредита и колико би банке требало да врате грађанима у случају да их клијенти туже, у удружењу „Ефектива” кажу да је то тешко израчунати.
– Висина провизија се мењала у последњих 17 година. Она се кретала од 0,5 до 2,5 одсто од износа кредита. Верујем да је реч о неколико стотина хиљада зајмова, а ту су и они који су у међувремену исплаћени или „затворени”, каквих је највише. Овај случај из Сомбора је указао на још нешто. Банка узима провизију од 1,5 одсто и уместо 30.000 франака исплаћује му на руке 29.550 франака, али му до краја исплате кредита наплаћује камату на свих 30.000 иако клијент није добио толико новца, објашњава Гавриловић.
НБС: Није пракса да коментаришемо одлуке судова
У НБС кажу да је одредбама Закона о заштити корисника финансијских услуга прописана обавеза банака да у предуговорној фази кориснику пруже информације и одговарајућа објашњења о условима под којима банке пружају услуге.
– Прописано је да понуда и уговор о кредиту, односно депозиту обавезно садрже све врсте и висине свих накнада које падају на терет корисника финансијске услуге уз одређење да ли су фиксне или променљиве, а ако су променљиве – периоде у којима ће их банка мењати, као и врсте и висине других трошкова (порези, накнаде надлежним органима и др.). Према Закону о платним услугама, обавезни елемент оквирног уговора о пружању платних услуга су, између осталог, врста и висина свих накнада које пружалац платних услуга (у конкретном случају банка) наплаћује кориснику платних услуга, а ако их наплаћује збирно – и врсту и висину сваке појединачне накнаде која чини збирну накнаду – наводи се у одговору НБС.
Они додају да није пракса НБС да коментарише одлуке судова, као и да НБС штити права и интересе корисника финансијских услуга, али у вансудском решавању спорова.
