Moja Backa Topola Najnovije vesti, Backa Topola iz rubrika sport, kultura, drustvo, lokalna zajednica. Dešavanja u gradu. Najbolje mesto za Vašu reklamu.
Prema važećem Zakonu o lovstvu i lovnom gazdovanju u Srbiji jesenja sezona lova počinje prvog oktobra. Severna Bačka je tipičan region sa lovištima sitne divljači, pa je logično da se u udruženjima sada kreće u ubiranje plodova rada i gazdovanja, tačnije u lov fazana i zeca, divljači kojima bi ovi krajevi trebalo da obiluju. Zapravo, slobodno možemo reći da su ovi krajevi obilovali ovom divljači do pre nekoliko godina, međutim danas je pitanje da li će lovci samo šetati atarom ili će kući odneti i lovinu.
Gledajući suve statističke podatke iz 2011. godine vidimo da je prema zvaničnim rezultatima prolećnog prebrojavanja divljači na terenima lovčkih udruženja naše opštine u proseku bilo izmeddju 22 i 25 zečeva na 100 hektara, što je više nego dobro. Međutim, tokom protekle četiri godine ovaj broj se rapidno smanjivao, da bi se ove godine sveo na ispod deset zečeva na 100 hektara što je ispod biološkog minimuma i može se konstatovati da zeca više nema, iako se poslednje tri godine uopšte nije lovio.
Situacija sa fazanom je isto veoma loša. Sa 20-22 fazana na 100 hektara lovišta populacija ove divljači se smanjila na 10-12 primeraka na istoj površini, znači da se praktično prepolovila iako je svake godina više stotina fazana iz veštečkog uzgoja puštano u prirodu.
Šta se dogadja sa divljači u našem okruženju, kada je evidentno da se ne radi o slučaju preteranog izlova? Naime najveći broj zečeva i fazana nestaje upravo u vreme lovostaja. Odgovor moramo tražiti u preteranoj i nekontrolisanoj upotrebi sredstava za zaštitu biljaka u poljoprivredi. Danas ne možete videti da neko motikom kopa bilo koju okopavinu, već se sve rešava „tečnom motikom“ to jest herbicidima i pesticidima, koji ne biraju, već uništavaju, hranu divljači, staništa i truju same životinje. Praktično može se konstatovati da se prašina iza kombajna još i ne slegne, a već je strnjika poprskana herbicidom.
Simptomatično je i to da organizacije koje se deklarišu kao zaštitari prirode o ovoj problematici ćute, a dižu halabvuku ako se odstreli poneki pas lutalica. Lovci su stalno na njihovoj meti iako oni redovno hrane, čuvaju i štite divljač. Istina love (ako imaju šta), ali i štite kako životinje, tako i njihovo prirodno okruženje.
Autor: H-y
