OD 1. SEPTEMBRA VELIKA NOVINA U SRPSKIM ŠKOLAMA Nastavnici su oduševljeni, đacima će biti lakše

Đaci 210 škola od ukupno oko 1.200, koliko ih ima u Srbiji, od septembra će u škole ići isključivo tokom prepodnevne smene, i u celodnevnu nastavu, što je predviđeno pilot-projektom Ministarstva prosvete.

Nastavnici, roditelji i direktori slažu se da je pohađanje samo prve smene odlična ideja, ali skeptični su kako će to biti izvodljivo.

– Mi od septembra pokrećemo projekat koji se zove celodnevna nastava i jednosmenski rad u školama. To je predviđala i stara strategija obrazovanja, ali nije bila urađena mreža škola – izjavio je ministar prosvete Mladen Šarčević.

On je za „Blic“ objasnio da je u pitanju pilot-projekat, koji podrazumeva 210 škola, odnosno otprilike jednu šestinu ukupnog broja.

Po njegovim rečima, nakon početnog projekta koj startuje naredne školske godine, razvija se strategija do 2030. godine.

Upitan da prokomentariše skeptičnost prosvetara i roditelja da je, zbog nedovoljno prostora, projekat neizvodljiv, Šarčević kaže da ministarstvo ima u vidu da u nekim mestima postoji višak, a u drugima manjak škola.

– Na Novom Beogradu fale dve škole, u Novom Sadu isto dve, u Pazaru takođe, ali u nekim mestima se škole zatvaraju – kaže Šarčević.

Kako dodaje, imamo viška prostora, zgrade koje se ne koriste jer ih niko više ne održava, kao i mnogo parcela koje pripadaju prosveti, a da to ni ne znamo.

– Ovo dugo nije rađeno i jako je bitno da se uradi kako treba – rekao je ministar u novembru, govoreći o jednosmenskom radu.

Po pravilu, škole teže ka jednosmenskom radu, a to realizuju tek kada imaju potrebne uslove, objašnjavaju iz Ministarstva.

Većina škola sada radi u dve smene. Manji broj matičnih škola radi u jednoj, a njihova izdvojena odeljenja, u najvećem broju slučajeva, što su obično seoske škole, takođe rade u jednoj smeni.

Ideja se kroz rad u jednoj smeni, kako poručuju iz Ministarstva, učenicima ponude dobro osmišljene aktivnosti nakon redovne nastave, koje bi pomogle njihovom razvoju, kao što su recimo sprotske aktivnosti, razne sekcije, dopunska ili dodatna nastava i slično.

Na pitanje da detaljnije objasne kako će jednosmenski rad izgledati i da li će ličiti na celodnevnu nastavu, odnosno da li će deca posle redovnih časova imati pauzu za ručak nakon koje će uslediti druge aktivnosti, u Ministarstvu prosvete kažu će to zavisiti od organizacije rada pojedinačne škole, i da će sve biti u dogovoru sa roditeljima.

Direktori skeptični

Šta o konceptu jednosmenskog rada misle oni koji rade sa decom „na terenu“, pitali smo direktora XV beogradske gimnazije, Jasmina Nikolovskog. Kako on kaže, promena će nastupiti gde je to moguće, a to su uglavnom osnovne škole, dok konkretno u ustanovi na čijem je on čelu, za jednosmenski rad jednostavno nema prostora, a preseljenje u novu zgradu se ne čini izvesno.

Što se jednosmenskog rada tiče, direktor smatra da, kao i za sve, postoje „za“ i „protiv“ parametri.

– Popodne deci padne koncentracija, to ne valja, a ujutru, na primer, kasne. Menjanje smena na nedeljnom nivou je loše za bioritam, a s druge strane pre početka druge smene može da se ode kod lekara, u državnu službu, urade razne obaveze. Takođe, ima profesora koji rade u više škola – neodlučan je Nikolovski.

S druge strane, odlučan je kada kaže da je potrebno konsultovati što više stručnjaka – pedagoga, lekara i drugih – kako bi ovako komplikovan problem bio što uspešnije rešen.

Direktorka beogradske Osnovne škole „Veselin Masleša“, Natalija Matić, takođe ukazuje na problem manjka prostora u odnosu na brojnost đaka.

– Takav sistem deluje neprimenjiv u mnogim školama, zbog broja đaka, što je slučaj i sa našom školom. Imamo veliki broj časova u okviru redovne nastave, a tu su i dodatne aktivnosti – objašnajva ona.

Matić kaže da nije upoznata sa tim kako su iz Ministarstva odlučili da strategiju jednosmenskog rada sprovedu u delu, ali da će se škole svakako prilagođavati, u okviru svojih mogućnosti, onome što Ministarstvo naloži.

O celokupnoj zamisli kaže da „nije loša ideja“, ali i da deca već sada provode mnogo vremena u školi. Napomenula je da produženi boravak traje do 17.30 časova.

Ima škola koje su pune u obe smene

Da će sprovođenje ove ideje u delo biti teško, slaže se i naša treća sagovornica, Jelena Volarov, direktorka OŠ „Đorđe Krstić“. Ona kaže da je njena škola puna i u prvoj, i u drugoj smeni.

Napominje i da na opštini Čukarica ima 16 osnovnh škola, i da nijedna nema mogućnost, fizički, da radi u jednoj smeni.

Da li to znači da će se samo u jednoj beogradskoj opštini izgraditi 16 novih škola kako bi se sprovela ova strategija, ili će se od nje odustati u mnogim ustanovama?

S druge strane, direktorka Volarov smatra da je sama ideja odlična, i volela bi da može da je primeni u svojoj školi.

– Ideja je odlična. Nastava traje do, recimo 13 sati, pauza, posle toga imam vremena za sve dodatne i dopunske aktivnosti. Sada sve to dodatne i dopunske časove moramo da održavamo u terminu pretčasa, što nikako nije dobro – kaže direktorka.

Nastavnici i psiholozi su podržavali ideju

O strategiji jednosmenskog rada pričalo se i ranije. Kada se pre tri godine pominjala ova mogućnost, iz Udruženja nastavnika srednjih stručnih škola poručili su da je to dobar predlog.

– Za đake bi to bilo dobro jer će imati prostor za dodatnu nastavu i mogućnost da se aktiviraju u mnogim sekcijama – kaže Milorad Antić iz ovog udruženja.

Međutim, dodaje da je pitanje kako će to zaživeti u velikim gradovima jer zbog broja đaka škole moraju da rade u dve smene.

Slaže se i psiholog.

– Ustajanje ujutru u isto vreme, odlazak u školu, sve to doprinosi pravilnom formiranju radnih navika. Mislim da je to mnogo bolje nego da jedne nedelje deca idu pre podne, a druge po podne. Ovako će više vremena imati i za sport i za druženje – rekla za „Blic“ Branka Tišma, psiholog u OŠ “Lazar Savatić”.