NESTALO SELO

Nekoliko zadnjih godina ubrzana je propast sela i naselja koja pripadaju opštini Bačkoj Topoli.

Dešavanja u društvu, loše političke odluke, neodgovornost onih koji su postavljeni da odlučuju, nesavesnost i nesvesnost građana, nezainteresovanost i melanholija koja je zavladala, a koja se rodila iz nemoći jer čini nam se da ništa nije više u našim rukama i kao da neko drugi upravlja našim životima su uzroci našeg propadanja.

Svi smo svedoci kakva je situacija u državi koja se naravno preslikava i na opštinu. Međutim, da li postoji nešto na šta ipak možemo da utičemo ili da menjamo? Da- naše pravo i obaveza da svojim glasom postavljamo i smenjujemo političare.

Ono što je upadljivo u proteklih nekoliko godina dolazi do ubrzanog odliva ljudi. Želja za boljim životom, borba za egzistenciju, osećaj beznađa i želja za pravdom, novim okruženjem, društvom sve su to uzroci odlaska ljudi. U velikim gradovima se to teže primećuje. Nekada su odlazili pojedinci, a danas odlaze čitave porodice. Zvaničan podatak je da svake godine zemlju napusti 32 hiljade ljudi. Dodajte na to i broj onih koji napuste ovaj svet na nivou godine i pomnožite to sa periodom od deset godina i dobićete užasnu cifru između 350- 400 000 ljudi na ovaj ili onaj način „ nestane“ iz naše zemlje.

Tipičan primer takve negativne tendencije našao sam i u svom okruženju. U jednoj od zgrada na Krivaji koja je brojala do pre desetak godina dvanaest stanara danas ima dva stanara- oba stanara su ženskog pola. U zgradu u kojoj ja živim, tačnije u jednom ulazu od osam stanova- tri su prazna. U drugom ulazu od šesnaest stanova u ogromnoj većini su stanari srednjih godina i starije osobe dok je samo jedna porodica sa detetom. Krivaja, a i okolna sela imaju ogromne potencijale za razvoj turizma.

Ono što fali naseljima i selima je dobra povezanost sa opštinom. Mogućnost da sve ono što ima u gradu, a olakšava egzistenciju treba da bude i u naseljima. Ali, da li je to moguće u vremenu u kome je profit i kapital ispred čoveka? Doćićemo do ćorsokaka jednog trenutka. Ko će stvarati profit i kapital jednog dana kada zaista ostanu samo stari ljudi? Ili kada nas zaiste ne bude više bilo? Pre nekoliko godina benzinska pumpa je bukvalno cigla po ciglu preneta. Mesto na kom je decenijama postojala je uređeno kao da tu nikad nije ni bila. Kaštel koji je simbol i ponos mesta i okoline pretvara se u ruinu- možda je to nekako simbolično povezano sa sudbinom okoline. Sve postaje ruina. Osim osećaja urušavanja, jednom delu stanara Krivaje zbog te politike „ profit ispred čoveka“ onemogućen je normalan život koji su do tad imali jer više ne postoji opcija daljinskog grejanja stanova tokom zimske sezone. Neki su ostavljeni na cedilu jer žive u zgradama koje su projektovane bez dimnjaka pa je jedina alternativa struja. Valjda niko nije ni pomišljao da će doći zla vremena odnosno loši ljudi na odgovornim funkcijama. Vremena su ista samo su ljudi drugačiji.

Ali šta se dešava? Dopušteno je da sve ono što vredi propada. Lakše je dopustiti da propada, a zarađivati plate koje su iznad proseka od prosečne zarade u opštini jer niko od građana ne postavlja pitanja i niko od političara ne rešava probleme koji se samo gomilaju. U selima u okolini Krivaje, u Gornjoj Rogatici i Bačkom Sokolcu koji su nešto više do pre pola veka imali i svoju školu glavni problem je stanovništvo starije dobi. To su sela u čijim ulicama stoje nizovi praznih kuća. Za par godina ili nešto malo više ta sela će biti pred gašenjem ili će jednostavno nestati.

Isto to čeka i Bačku Topolu. Koliko je samo ljudi i porodica zatražilo državljanstvo država članica EU? To se najbolje oseti po broju đaka u školama. Svake godine prosvetni radnici se bore za normu zbog smanjenog broja odeljenja. Osim parkova i klupa, a postavlja se pitanje ko će njima šetati u skorijoj budućnosti, šta su političari ponudili građanima? Slika mrtve prirode neće nahraniti gladnog. Da li u takvom vremenu možemo dozvoliti trgovinu funkcijama prema rođačkoj liniji ili partijskoj knjižici? Više nije minut do dvanaest. Poslednje sekunde odzvanjaju.

Kakva nas sudbina čeka? Kakvu budućnost ima zemlja starih i napuštenih kuća? Kakvu ulogu u svemu tome imamo mi kao građani i oni koji sebe nazivaju političarima? Šta su opštinske vlasti- ne samo ova već i prethodne činile da se zaustavi ovakav veoma nepovoljan trend? Ako bi počeli sa obnovom možda bi trebalo prvo početi od toga da ponovo u sebi izgradimo osećaje morala, poštenja, odgovornosti i istinske želje da svi, a ne samo pojedinci žive dostojanstveno, normalno i lepo. Čini mi se da je to možda u ovom vremenu teže nego sagraditi višespratnicu. Šta osmo dobili od naših predaka, a šta ostavljamo budućim generacijama?