Da li je bačkotopolski “Kaštel“ uklet?

U doktorskoj disertaciji koja se bavi porodicom  Kraj, pre svega Palom Krajem, Lazar Balaš   ( Lazar Balazs, mađ. ) je u jednoj rečenici opisao Bačku Topolu:“ Topola, najveći dragulj barona Kraja okružena baštom.“ Mnogim Topolčanima verovatno nije poznata priča o bačkotopolskom „Kaštelu“, a danas muzeju i galeriji. Priča o ovom vrednom i starom zdanju ne može da prođe bez priče o porodici Kraj koja je udahnula život ovom naselju.

Krajevi potiču iz Krajove u Rumuniji. Pal Kraj je veoma rano ostao siroče, bez oca i majke. Pripadao je sitnom plemstvu. Da bi preživeo postao je husar i postepeno napredovao u vojnoj karijeri do maršalskog čina. Svoju vojnu karijeru krunisao je baronskom titulom.

Topolčani mogu da se ponosno hvale da je nekada njihov sugrađanin bio Pal Kraj iako u samoj Bačkoj Topoli ne postoji ni jedna ulica sa njegovim imenom. Čovek kome je vojna karijera bila sve, bio je učesnik Sedmogodišnjeg rata za bavarsko nasleđe, Austro- turskog rata od 1787- 1791., i takođe je učestvovao u ratu protiv francuske revolucionarne vojske. Francuzi su mu dali nadimak „Le terrible Kray“, franc.- užasni Kraj, verovatno zbog svojih vojnih dostignuća.

Glavni junak ove priče, Pal Kraj rođen je 5. februara 1735. a preminuo je 19. januara 1804. u Pešti. Bio je oženjen Franciskom Mihic ( Mihitz ). Sa njom je imao petoro dece: Terezu, Anu, Antala, Ferenca i Janoša. Ferenc je bio jedini sin koji je preživeo mladost i postao je očev naslednik.

1800. godine Pal Kraj je otkupio kao kraljevski poklon Topolu za svoje vojničke zasluge. Baron Kraj iako nije umro u svojoj Topoli svoje srce je zaveštao svom dragulju; njegovo srce je preneto u kutiji koja je pohranjena u temelje katoličke katedrale koja je sagrađena na imanju porodice Kraj.

U međuvremenu baronov sin, Ferenc Kraj preuzeo je očevo imanje. Lazar Bakoš nam iznosi detalje sa, ispisane perom, diplome,  kojom se potvrđuje status Ferenca Kraja ispisane na latinskom jeziku:“ Ano sic 1804. praesens tum praesentibus et insimul constitutis illusstrisimo domino barone Francisko Kray de Krayova et Topolya, filio et universali haerede.“- Godine 1804. predaje se diploma kojom  „stoga predstavljamo i u isto vreme postavljamo plemenitog gospodina barona Franciska Kraja od Krajove i Topole, sina i univerzalnog naslednika.“ Sreća je bila kratkog veka. Kao da je neko prokletstvo palo na porodicu Kraj.

Novi naslednik Ferenc poginuo je pod veoma čudnim okolnostima. Strastveni lovac koji je svakako znao da koristi oružje, upucan je iz sopstvene puške  naredne 1805. Tokom igre sa kućnim ljubimcem, pas je svojom šapom zakačio oroz puške koja je ispalila metak direktno u grudi nesrećnog Ferenca.

Ferenc Kraj je bio oženjen sposobnom Austrijankom, Borbalom Gesel ( Borbala Gessell ) koja je uprkos tome što je njoj kao ženi pao teret da se brine o nasledstvu svoje dece. Ferenc i Borbala imali su petoro dece: Francisku, Borbalu, Mariju, sina Janoša i najmlađu ćerku Klaru. Borbala je uredila kraj oko zamka, a Bačka Topola postala je mesto okupljanja znamenitih ljudi. Organizovala je lovove. Čak je u poseti bio i francuski ambasador kao i zapovednici aradske i petrovaradinske tvrđave. 1806. godine Bačkoj Topoli je dodeljen status trgovišta. Ovim je Topola dobila pravo na tri godišnja vašara. Nije potrebno pisati o tome kakve je sve pozitivne posledice naselje imalo dodelom ovakvog statusa.

Palov unuk, Janoš Kraj isto tako nije imao sreće. Tokom „ proleća naroda“, odnosno u vreme revolucionarne 1849. zarobljen je i odveden u zatočeništvo u Temišvar. Umro je nekoliko godina kasnije. Posle njegove smrti sudbina je udesila da zamak Pala Kraja pređe u ruke njegovog ženskog potomka, Marije Kraj koja se udala za Janoša Zičija. Ono što je interesantno, a treba napomenuti da je porodica Ziči bila u rodbinskim vezama sa srpskom kneginjom Julijom Hunjadi Obrenović. Topola je te revolucionarne 1849. kao i 1906. pretrpela požar. Plameni jezici progutali su veći deo naselja koje je obnavljano.

Zamak Krajovih je veoma vredno istorijsko i umetničko delo. Svedok jedne epohe. Pripada onoj generaciij zamkova koji su građeni kao utvrđenja jer su se austrijske vlasti plašile da će se Turci ponovo vratiti u ove krajeve. Sagrađen je na strateškom položaju, na visini od 30 do 40 metara nadmorske visine na relaciji Topola- Telečka visoravan. Topola se takođe nalazi na staroj magistrali, odnosno na glavnom puta od Temišvara do Beča.

Zamak je građen na prelazu stilova između baroka i rokokoa. Rokoko stil predstavlja kasnu fazu baroka. Za razliku od veličanstvenog barokonog stila koji poručuje i svedoči o slavi, moći i bogatstvu, rokoko daje veći naglasak na privatnosti. Dvorac je pravougaone osnove sa ulazom koji gleda na  ulicu. Iznad ulaza ima terasu sa ogradom od gvožđa što karakteriše stil kome pripada. Simetričan prozorski ritam odaje primese baroknog stila.

Danas, dvorac „ Kaštel“ koji je svedok tužne sudbine Krajovih dostojanstveno stoji i prkosi vremenu. Više ne predstavlja dom baronskoj porodici ali ipak ovaj zamak je mesto kulture i lepih dešavanja. Bilo bi lepo da su sličnu sudbinu imali i neki drugi zamkovi opštine Bačka Topola koji su prepušteni zubu vremena i lošim ljudima.

Berislav Kangrga, master istoričar