Kako se boriti protiv korupcije?

Kada govorimo o korupciji trebalo bi još neke činjenice da se znaju. Postoji velika i mala (odnosno administrativna) korupcija. Veliku korpuciju karakteriše davanje velike sume novca pre učinjene usluge kao znak zahvalnosti.  Npr. želite da stignete što pre na red da bi obavili hiruršku intervenciju koja bi mogla da vam spase život- mnogi će pre intervencije ponuditi neodređenu sumu  novca. Problematiku predstavlja pitanje ko je tu žrtva, a ko snosi krivicu? Prihvatanje takvog sistema je saučesništvo u takvim nedelima. U nekim slučajevima žrtva je treće lice ili čak zajednica.

Veoma mali broj građana prijavljuje korupciju. Različitisu razlozi; neko iz straha, neko iz nepoverenja u institucije svoje zemlje, neko zato što takav oblik ponašanja ne smatra lošim ili da se jednostavno novcem  može kupiti apsolutno sve.

U prethodnom  članku o borbi protiv korupcije sprovedena jeanketa sa pitanjem „Da li bi prijavili korpuciju.“ Procente i glasove koje smo dobili kao odgovor idu nažalost u prilog ove priče. Od ukupno 65 ispitanika skoro polovina njih (49, 23 %, odnosno 32 glasa )  je izabralo opciju da ne bi prijavili korupciju jer ne veruju u pravdu.  Tek trećina  (33, 85 %, odnosno 22 glasa ) je glasala za opciju da bi prijavila korupciju bez dileme. Manji broj ispitanika glasao je za opciju „ možda ali se plaši posledica“ ( 16, 92 % , odnosno 11 glasova ). To „ možda“ ipak ne ide u prilog borbi protiv korupcije. Odgovori su poražavajući.

Postavlja se pitanje kako uputiti šire mase ljudi u načine borbe protiv korupcije? Pre svega postoje zakoni koji jasno staju na put korupciji. Međutim još mnogo toga treba da se učini da bi građani ove zemlje imali puno poverenja u sistem i institucije ove zemlje. Pre svega, mora da se poradi na zaštiti svih onih koji ukazuju na korupciju- uzbunjivači ili zviždači. Treba odmah biti jasno: nije problem onaj koji pokazuju prstom na nepravilnosti ili slučaj korupcije već je problem korupcija.

Veliku pomoć u borbi protiv korupcije građani mogu naći u Zakonu  o informacijama od javnog značaja, zatim Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Svrha ovih zakona je kontrola vlasti. Ovi zakoni treba da podignu svest javnosti da oni koji vrše vlast svoju funkciju duguju građanima koji su ih na taj položaj i postavili. A kako su ih građani postavili na vlast, građani kroz gore navedene zakone imaju pravo da traže odgovore na pitanja koja su u vezi sa egzistencijom ili npr. kako vlast troši sredstva ( novac ).

Šta su informacije od javnog značaja?- To su sve informacije kojima raspolažu organi javne vlasti koje moraju biti dostupne svim građanima i medijima. Ukoliko postoji strah da pojedinac vrši kontrolu postoji institucija poverenika za informacije od javnog značaja koji će u naše ime tražiti odgovore na naša pitanja kroz prava koja su mu omogućena gore navedenim zakonima.

Šta to konkretno znači? Svaki građanin ove zemlje može iz sopstvene radoznalosti da traži da bude obavešten koliko kabinet predsednika opštine troši novca za kupovinu sijalica.

Šta kaže Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja?

Član 2 stav 2: Da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog značaja nije bitno da li je izvor informacije organ javne vlasti ili koje drugo, lice, nije bitan nosač informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) na kome se nalazi dokument koji sadrži informaciju, datum nastanka informacije, način saznavanja informacije, niti su bitna druga slična svojstva informacije.

Član 9 propisuje u kojim to slučajevima postoji ograničenje ili isključenje pristupa informacijama od javnog značaja. Npr. ukoliko se ugrožava nečiji život, odbrana zemlje, nacionalna bezbednost… itd.

U članu 15 stav 4 je propisano  da tražilac ( onaj ko traži informacije ) koji pisanim putem traži odgovore ne mora ni da stavi razloge zbog kojih traži odgovore.

Član 22 istoimenog zakona propisuje pravo na žalbu npr. ako organ vlast otežava ili onemogućava tražiocu da ostvari svoja prava.

Na kraju, možemo da vidimo da zakoni postoji kao i nekoliko načina za borbu protiv korupcije. Takođe treba obratiti pažnju na propise u Zakonu o sprečavanju slostavljanja na radu. Izgradnja sistema i institucija ne zavisi samo od onoga šo je propisano već i od nas samih; da li ćemo poštovati zakonske propise, koliko ćemo ih se pridržavati i da li ćemo koristiti naše pravo i obavezu da proveravamo i vršimo kontrolu u cilju izgradnje poštenijeg i pravednijeg društva. Strah  je jedino što nas zaista može držati sputane. Nije sramota ukazati na nepravilnosti i nepoštovanje zakona. Ali, svako ko učestvuje u širenju korupcije je saučesnik. Široj javnost treba da budu poznati ili da se uvedu telefonski brojevi na kojima mogu da se obrate i da ukažu na nepravilnosti