Moja Backa Topola Najnovije vesti, Backa Topola iz rubrika sport, kultura, drustvo, lokalna zajednica. Dešavanja u gradu. Najbolje mesto za Vašu reklamu.
Postoje različiti pogledi na ono što je dobro i loše. Quot capita tot sententiae (lat. ) – Koliko ljudi toliko (ćudi ) mišljenja; ali u jednom moramo da se složimo: put kojim idemo vraća nas unazad. Ne u napredak već u nazadovanje.
Taj put unazad, moglo bi se reći, prava je vremenska mašina. Živimo u XXI veku, u vremenu nauke, tehnologije i raznih pronalazaka, a u našoj opštini i nažalost zemlji kao da ne idemo u korak s vremenom.
Postavlja se pitanje zbog čega? Čini mi se da su mnogo veće one prepreke u glavi nego one stvarne i fizičke. Iako živimo u multietničkoj sredini što bi trebalo da predstavlja našu snagu i prednost u stvari, sasvim je suprotno.
Osnovni problemi opštine su nezaposlenost pre svega, a samim tim i nedostatak investicija i radnih mesta. Zatim, neorganizovanost, vladavina nestručnih, a partijskih kadrova, nezainteresovanost da se pomogne građanima opštine. I naravno- ono što je najtužnije sve masovniji odlazak ljudi, porodica i pojedinaca. Politika kao servis građana putem koje bi se lakše rešavali problemi pretvorena je u servis uz pomoć koje određeni pojedinci rešavaju svoje lične, egzistencijalne probleme. Kao što kaže ona narodna: “ Daj čoveku vlast i novac i videćeš kakav je”.
U sadašnjem sazivu vlast u opštini čini jedna regionalna stranka nacionalne zajednice i vladajuća stranka na republičkom nivou. Ono što povezuje jedne i druge je pravi primer bratstva-jedinstva ali u pogrešnom smislu, a to je nekompetentan kadar i ista misao da niko ne može biti bolji od njih samih koji su na funkciji. To je generalno problem u Srbiji.
Građani su decenijama podeljeni po nacionalnoj liniji. A to sasvim odgovara politici- zavadi pa vladaj. I tako podeljeni i rasparčani odličan smo plen za lokalne političare koji sasvim lepo zarađuju i podižu sebi plate i naravno niko se ne buni. A kako bi se bunili ovako razjedinjeni dok nas vodi logika “ ako već uzimaju bolje da uzima moj nego njihov. “
Prošle godine, u ovo doba desila se jedna velika moralna pobeda. Smenjena je sada već bivša predsednica opštine koja je uprkos saznanju da joj oni koji su glasali za nju žive duplo gore podizala sebi i svojoj “ dvorskoj sviti” zarade iako nema nikakvih rezultata u njihovom radu. Pod pritiskom javnosti predsednica je podnela ostavku. Ipak, bivša predsednica je ubrzo zbog svojih kvaliteta i odličnih rezultata zbog kojih je izgleda izazvala ogorčenje javnosti postavljena na drugu direktorsku funkciju. Ljudi treba da shvate da se ciljevi običnih ljudi ne mogu ostvariti pojedinačno već organizovano, u grupama, putem medija- ipak to je zadatak medija. Svest se mora podići iz stomaka u glavu. Nije dovoljno imati pun stomak. Nije dovoljno živeti od danas do sutra.
U zadnje vreme oseti se neka nervoza u vazduhu opštine koji udišemo. Kao da onim silnim trgovima i klupama lokalna vlast poručuje narodu: “ eto, gledajte, imamo investicije, gradimo i ulepšavamo vašu okolinu”- sve je to lepo.
Ali, osim što Bačka Topola ima nešto više od desetak hiljada stanovnika da li stvarno misle da je to zaista sada neophodno? Da li će klupe poslužiti onima koji ne mogu da plaćaju dadžbine i koji ostanu zbog toga na ulici da mogu tu da prespavaju jer je sve teže i gore? Ko će šetati nedeljom posle ručka kada je do sad otišla masa ljudi?
Da li je možda prioritet da se razmišlja u smeru da opština kao i naselja koja su bogata zelenilom i prirodom kao i površinama da pređu na alternativne izvore energije- vetar, solarna energija? Zašto su hiljade stanovnika Bačke Topole drugorazredni građani svoje zemlje pa dočekuju zimu bez toplih radijatora? Ili stanovnici Krivaje koji žive u zgradama koji su već drugu sezonu bez grejanja?- A neki žive u zgradama koje nemaju odžak pa je jedina alternativa struja? Da li su klupe i trgovi bitniji od toga kako će penzioner da plati račun za struju da bi ugrejao stan kada dođe onih minus dvadeset kao prošle godine? Dakle, kao da smo u vremenskoj kapsuli koja putuje kroz vreme. Juče smo imali nešto što danas nemamo. I ćutimo.
Šta treba da se desi pa da se opametimo? Oni ( lokalni političari ) su tu zbog nas, a ne mi zbog njih. Mi ih postavljamo na fotelje. Odgovore duguju nama ( građanima ) jer dobijaju platu od istih tih građana. Razmislite, da li je budućnost vaše dece manje bitnija od budućnosti njihove dece?
Berislav Kangrga
Драги Бериславе,
Лепо си ти ову причу упаковао, повезао машну и поклонио аудиторијуму. На томе ти хвала.
Али, као и у животу, није све “ баш “ тако како је презентовано.
Много уопштавања, стављања свега и сваког у исти кош, али то је оно што наш народ воли…Пљување по свему и свакоме…реалити само са последицама.
Ако си се већ огласио, морао си много више да се потрудиш, да прикупиш чињенице, аргументе па да оплетеш “ општинску свиту “ и све који су ти били мета.
Излазак из анонимности, велики је корак за тебе буди спреман на све…..
Професоре, свака вам је ка Његошева, само напред, текст вам је одличан, мени сте предавали још на Криваји кад сте били приправник, спремали сте ме за такмичење из историје. Желим још да кажем, да имате подршку младих!
Slika na ovom tekstu je iz vremena komunizma. Sve je na svom mestu, a tu je i milicioner 🙂 za svaki slucaj. Posle 40 godina nema hotela, nema cveca, nema milicionera
Berislave, živiš u dalekoj prošlosti i upravo se ti zalažeš za vraćanje u prošlost.
U doba komunizma se brinulo za sve životne potrebe, te su građani radničkih naselja navikli da neko drugi rešava njihove probleme, da im na primer P.D. Krivaja obezbedi grejanje i struju.
Tako se predstavnici mesnih zajednica koji bi trebalo da se bave rešavanjem glavnih problema nigde ne pojavljuju.
Da ne pričam o problemu grejanja u topoli gde se ni jedan predsednik kućnog saveta ne pojavljuje kada ima neki problem, a prvi je da tu kada treba da se pljuje.
U 21 veku ljudi se sami brinu da obezbede svoje osnovne potrebe, čak i u Komunističkoj Kini.
Na žalost zaboravili ste da ovaj vaš tekst potpišete kao predizborni marketing. Puno sreće CIVIL-u na sl. izborima.
Dejane, deluješ kao da nisi pročitao tekst ili si sam protiv sebe i ostalih. Da li pod „osnovnim potrebama“ misliš na grejanje? Da li misliš da sve što je javno i zajedničko ne treba da postoji? Da ukinemo i semafor i on je u službi gradjana
Pa mogli bi i semafor da ukinemo, kružni tok je efikasniji i jeftiniji za održavanje. Pod osnovnim potrebama mislim da ih država odavno ne obezbeđuje, hranu, posao, grejanje, ljubav. . .teško da će ti neki amandman ili zakon iz skupštine to obezbediti.
Problem je što se neki ljudi lažno predstavljaju kao duboko zabrinuti građani, spominju probleme koje opština navodno ne rešava. Sve u svrhu predizborne kampanje.
Moj jedini problem je to što ne želim, ali stvarno ne želim da se to grejanje u zgradama rešava mojim parama. Zato što ni meni niko nije dao ni peć, ni ugalj, ništa, sve sam sam morao da kupim, a gospoda predsednici kućnih saveta (ili kako se već zove to telo) sede na svojim guzicama i zapomažu.
Da li je moj problem što ti predsednici kućnih saveta dopuste da se remont naplati, a ne odradi valjano a sve zarad par svojih toplih kvadrata.
Poštovani gospodine Dejane, posle ovog, a i prethodnog komentara na jednoj ranijoj objavi ovog portala čini mi se da ste iz meni nepoznatog razloga dosta kritički nastrojeni i prema meni i prema GG „Civil“, a sad evo i prema autoru ovog teksta. Osetih potrebu da se oglasim, samo da Vas razuverim u jednoj Vašoj konstataciji. Berislav Kangrga i ja se nikada u životu nismo sreli, te otuda taj čovek nema apsolutno nikakve veze sa mnom ili organizacijom u kojoj se nalazim, a koja Vama očigledno jako smeta, verovatno iz nekog objektivnog razloga. To naravno nije sporno, jer ste misleći čovek i imate potpuno pravo da proklamujete to svoje mišljenje i svoje stavove. Jedino mi je malo nerazumljivo, što naprasno, bez poznavanja, osuđujete nekoga ili nešto bez da navedete i neki konkretan razlog za to. Čime sam ja lično, ili organizacija u kojoj sam, povredio Vašu ličnost ili ideologiju? Ako postoji nešto što Vam smeta, slobodno to javno saopštite, konačno kritika je neophodna za usaglašavanje i usmeravanje ka ostvarenju pozitivnih ciljeva. I ja sam dosta toga kritikujem, s tom razlikom da uz lično uverenje uvek priložim i konkretne argumente. Ja Vas na žalost, naročito u nedostatku Vašeg prezimena, ne prepoznajem, pa otuda ne mogu da ostvarim lični dijalog sa Vama, ali bih Vam bio neizmerno zahvalan da iskoristite mogućnost koju bih Vam rado stavio na raspolaganje uz lični telefonski kontakt (061******), pa ako ikada budete raspoloženi iskoristite priliku da mi uputite sve sugestije koje imate, možda sam ja zaista na pogrešnom putu, u lošem uverenju. Za sada ja ne mislim tako, ali nikada ne odbacujem iskren i otvoren dijalog, jer smatram da je svako mišljenje konstruktivnog karaktera, bez obzira da li je negativno ili pozitivno u pogledu određenog pojedinca, u ovom slučaju mene. Nadam se da nećete pogrešno protumačiti ovo moje obraćanje Vama, te da ćete zaista biti spremni da podelite jedno pola sata-sat sa mnom, najiskrenije bih veoma rado poslušao sve što biste imali da mi saopštite, ali onako kako to priliči zrelim osobama, u jednom normalnom, ljudskom razgovoru. Siguran sam da biste stekli jednu drugačiju sliku. Vidim da ste slobodnouman čovek, pa zato smatram da ni Vama, a ni meni ne priliči da se „prepucavamo“ svojim mišljenjima na ovaj način. Upravo zbog toga, bez obzira na sve sledeće reakcije na ovom portalu, ja se više neću oglašavati. Hvala na razumevanju i svako dobro Vam želim!
Poštovni Dušane, ako Dejan izrazi želju da mu dostavimo Vaš broj telefona učinićemo to u privatnoj poruci. Nadamo se da razumete našu brigu o svim korisnicima i čitaocima portala i zaštiti njihovih ličnih podataka.
Srdačan pozdrav
Iskreno već odavno mi je pripala muka od politike, stranaka i sličnih grupa građana koje učestvuju na izborima, naravno pratim ko šta od vas radi i trudim se da budem racionalan na izborima. Građana se setite samo kad su izbori, proći ću jedan dan pored vaše kancelarije. Lično mi je najsimpatičniji Nemanja (razvojni put G17-URS-DS-SNS) Simović naobećavao se čovek svima redom svega i svačega, čim čujem da neko tako obećava znam šta će od toga da bude 0, ništa, krompir.