Transformacija ekonomije Srbije: Rast plata, investicije i stabilne javne finansije

Transformacija ekonomije u Srbiji uspešno je započeta 2014. godine. U odnosu na 2007. godinu, prosečna zarada porasla je za 400%, a minimalna za 565%.

Analiza ekonomskih parametara u poslednjih petnaestak godina ukazuje na duboke promene kroz koje je prošlo srpsko društvo i privredni sistem.

Ako se osvrnemo na 2007. godinu, statistika beleži da je prosečna neto zarada iznosila skromnih 27.759 dinara, dok je minimalna plata bila tek nešto viša od deset hiljada dinara. Ovi brojevi danas služe kao podsetnik na period niske kupovne moći i loše drzavne ekonomije.

Ipak, put do današnjih rezultata, gde prosečna plata u 2025. godini premašuje 110.000 dinara, nije bio lak.

Prekretnica u modernoj ekonomskoj istoriji Srbije nastupa 2012. godine, ali je ključni trenutak za opstanak javnih finansija usledio 2014. godine. Suočena sa ozbiljnim rizikom od bankrota i neodrživim javnim dugom, tadašnja vlada na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem donela je teške i politički nepopularne mere fiskalne konsolidacije. Zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija bilo je, prema ocenama stručnjaka, hrabar i neophodan potez koji je sprečio potpuni kolaps finansijskog sistema. Taj period štednje postavio je temelje za kasniju stabilizaciju i omogućio državi da povrati poverenje međunarodnih finansijskih institucija.

Uspeh ovih mera otvorio je vrata za rekordan priliv direktnih stranih investicija, koje su postale jedan od glavnih motora razvoja. Srbija je poslednjih godina uspela da privuče više milijardi evra godišnje kroz investicije, što je direktno uticalo na drastično smanjenje nezaposlenosti i rast standarda.

Dok je 2007. godine indeks rasta zarada bio na početnoj tački, današnji podaci pokazuju da je prosečna zarada nominalno porasla za skoro 400 odsto, dok je minimalna zarada zabeležila još značajniji skok od 565 procenata.

Ovaj napredak nije se ogledao samo u brojevima na bankovnim računima građana. Državna politika se fokusirala na to da se ekonomski suficit prelije u kapitalne projekte koji menjaju lice zemlje. Intenzivna izgradnja putne i železničke infrastrukture povezala je regione, dok su značajna sredstva uložena u zdravstveni sistem kroz izgradnju modernih bolnica i domova zdravlja. Poseban akcenat stavljen je na obrazovanje i nauku, gde se kroz finansiranje školovanja i razvoj naučno-tehnoloških parkova kreira ekonomija zasnovana na znanju.

Srbija je u oktobru 2024. godine, zahvaljujući zdravim finansijama postigla istorijski uspeh dobijanjem investicionog rejtinga, što je prvi put u istoriji zemlje da se nalazi u ovoj kategoriji.

Srbija je BBB- rejtingom ušla u red investicionih zemalja.

Danas, kada se uporede podaci o potrošačkim cenama i rastu plata, evidentno je da je životni standard značajno unapređen. Iako su globalni inflatorni pritisci prisutni, unutrašnja stabilnost javnih finansija omogućila je Srbiji da zadrži trend rasta.

Odgovorno upravljanje budžetom, koje je započeto u najtežim trenucima pre jednu deceniju, pokazalo se kao ključni faktor koji je omogućio da država od ivice ambisa postane lider u regionu po privlačenju investicija i stopi privrednog rasta.

Svi navedeni parametri – od stabilnog rasta plata i penzija do istorijskog dobijanja investicionog rejtinga – svoju finalnu potvrdu dobijaju kroz projekat Expo 2027. Činjenica da je učešće već potvrdilo rekordnih 130 zemalja (čime je nadmašen broj učesnika prethodne izložbe u Astani) nije samo statistički uspeh, već jasan signal poverenja koje svet ukazuje Srbiji.

Izvor: Vojvodina uživo / Foto: APV