Počinje zimsko računanje vremena

Zimsko računanje vremena u Srbiji počinje u noći između subote, 24. i nedelje, 25. oktobra, pomeranjem časovnika za jedan čas unazad, sa 3.00 na 2.00 sata.

Ovo je možda poslednji put da pomeramo kazaljke na jedan sat unazad, jer bi od 2021. godine trebalo da se uvede jedinstveno računanje vremena.

Evropski parlament je 4. marta 2019. godine izglasao da se ukida pomeranje sata od 2021. godine, pa će tako sve zemlje EU morati da odaberu letnje ili zimsko računanje vremena.

Praksa je da se svakog poslednjeg vikenda u oktobru pomera sat i prelazi na zimsko računanje vremena, a ovo pitanje je regulisano zakonom u većini evropskih zemalja i u Srbiji.

Ideja o uvođenju promene vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi oko 8 sati, a zalazi oko 16, dok u julu kada je dan znatno duži sunce izlazi pre 5 a zalazi posle 21 sat.

Prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energije.

Tokom poslednjeg veka, model pomeranja kazaljki na satu prihvatla je cela Evropa i Severna Amerika, dok je u ostalim delovima sveta letnje računanje vremena poznato samo u nekoliko zemalja poput Irana, Mongolije, Brazila ili Namibije.

Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena prvi put 27. marta 1983. Od 1995. godine satovi su se vraćali u poslednjoj sedmici septembra i to na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

Do pre nekog vremena letnje računanje vremena sprovodila je i Rusija, ali odlukom Vladimira Putina to je ukinuto. Turska je uvela stalno letnje računanje vremena i za razliku od ranijih godina neće primenjivati vraćanje kazaljki na satovima u skladu sa zimskim računanjem.