COVID-19 i dijabetes: dr Suzana Šaban Trnokopović

Pandemija Korona virusa, koja je nepredvidivo i neverovatnom brzinom zaustavila svet na nekoliko dana, nedelja, pa čak i meseci u pojedinim zemljama, učinila je da se porodice ponovo nađu na okupu, i svakako dovela do podizanja svesti stanovništva kako o svom zdravlju, tako i o zdravlju svojih najbližih.

Povodom ove, sada više i ne tako nove situacije, razgovarali smo sa dr Suzanom Šaban Trnokopović, spec. interne medicine, o samom virusu i njegovim simptomima, a poseban naglasak stavljen je na njegov uticaj na osobe sa dijabetesom, s obzirom na stres koji je neizostavan iz današnje svakodnevnice.

·        Šta je COVID-19?

Korona virusi (CoV) predstavljaju veliku porodicu virusa koji izazivaju bolesti koji se kreću od obične prehlade do ozbiljnih oboljenja kao što su MERS (Bliskoistočni respiratorni sindrom) i SARS (Teški akutni respiratorni sindrom). COVID-19 je oboljenje izazvano novim korona virusom, što znači da pre toga nije bio pronađen. Kao rezultat toga još uvek ne postoji određni način lečenja niti vakcina.

Način širenja virusa je isti kao i kod drugih respiratornih oboljenja, vazdušnim prenosom kontaminiranih kapljica iz usta/nosa zaražene osobe tokom razgovora, kašljanja, kijanja. Virus opstaje u spoljašnjoj sredini od nekoliko sati do nekoliko dana (u zavisnosti od površine, i uslova sredine), tako da način prenosa može biti inakon kontakta sa kontaminiranom površinom i daljim dodirivanjem usta i nosa. Primena rastvora na bazi alkohola u spoljašnjoj sredini ubija virus.

·        Koji su simptomi infekcije virusom COVID-19?

Ljudi zaraženi COVID-19 mogu imati povišenu temperaturu, kašalj, otežano disanje (kratak dah), osećaj umora, slabosti i bolove u mišićima. Problemi sa disanjem nastaju kada infekcija zahvati pluća i uzrokuje zapaljenje pluća-pneumoniju. Simptomi obično nastaju nekoliko dana nakon što se osoba inficirala virusom, i to unajvećem broju slučajeva 3-7 dana od izlaganja. Međutim, u nekih ljudi ovaj period od kontakta sa virusom do pojave prvih simptoma može biti i duži (i do 14 dana).
Postoji mogućnost da se neko zarazi, ali da ne razvijaje nikakve simptome i da se oseća dobro. Smatra se da su ljudi najviše zarazni kada imaju simptome.

Kod nekih ljudi, COVID-19 može dovesti do nastanka ozbiljnih stanja, kao što su upale pluća ili čak ismrtni ishodi. Ovakvi ishodi češći su kod ljudi koji imaju hronične zdravstvene probleme, dominantno starije osobe, kao i osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima, hroničnim plućnim bolestima, ili sa hipertenzijom.

·        Kako COVID-19 utiče na osobe sa dijabetesom?/ Da li osobe sa dijabetesom imaju povišen rizik od oboljenja od COVID-19?

Osobe koje imaju dijabetes nemaju veću verovatnoću da dobiju COVID-19 nego opšta populacija. Međutim, COVID-19 može izazvati teže simptome i komplikacije kod nekih osoba obolelih sa dijabetesom.

U Kini je zapaženo da osobe sa dijabetesom su imale mnogo višestope ozbiljnih komplikacija i smrti nego osobe bez dijabetesa. Obično osobe sa dijabetesom koje imaju pridružene druge bolesti kao što su kardiovaskularna oboljenja, ta kompliakcija onda nosi dodatan rizik za razvoj komplikovane infekcije korona virusom. Osobe koje nemaju komplikacije, i čiji je šećer u krvi dobro regulisan nemaju veći rizik od razvoja težih oblika COVID-19 od opšte populacije.

·        Šta se podrazumeva pod dobro regulisanim dijabetesom?

Dobro regulisan dijabetes znači da su vrednosti šećera u krvi i HbA1c u individualnim ciljnim vrednostima, koje je odredio lekar. Prema važećem Nacionalnom vodiču za lečenje dijabetesa, to su:

o   šećera u krvi našte <7 mmol/L,

o   šećera u krvi 2h nakon jela <9 mmol/L

o   HbA1c, koji odražava prosečnu vrednost glikemije u plazmi tokom prethodna 3meseca <7%

Zato je važno u periodu vladajuće pandemije redovno i često kontrolisati šećer u krvi i voditi računa o ishrani.

·        Da li postoje neke posebne mere zaštite za osobe sa dijabetesom?

Kako bi se smanjio rizik od oboljenja osobe sa dijabetesom trebalo bi da primenjuju iste jednostavne, a efikasne mere zaštite svakog dana, kao i svi drugi. Preporuke Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ o tome kako se zaštititi od novog COVID-19 virusa su:

o   Često perite ruke sapunom i vodom (u trajanju od najmanje 20 sekundi) ili koristite sredstvo za dezinfekciju na bazo 70% alkohola.

o   Izbegavajte bliski kontakt sa osobama koje imaju povišenu temperaturu, kijaju i/ili kašlju.

o   Izbegavajte pozdravljanje rukovanjem ili ljubljenjem, a sa sagovornicima održavajte razdaljinu od najmanje jednog metra.

o   Ako kašljete ili kijate prekrijte usta i nos nadlakticom ili papirnom maramicom. Maramicu odmah bacite u kantu za otpatke sa poklopcem i operite ruke.

o   Često provetravajte prostorije u kojima boravite.

o   Izbegavajte okupljanja sa većim brojem ljudi u zatvorenom prostoru.

o   Ne uzimajte antibiotike na svoju ruku.

o   Masku koristite samo ako kijate ili kašljete ili ukoliko negujete bolesne.

·        Koje bi konkretne mere trebalo da preduzmu osobe sa dijabetesom i koje su preporuke ukoliko osoba sa dijabetesom oboli od COVID-19?

U slučaju bolesti u osoba sa dijabetesom, savetuje se postupanje prema navedenim smernicama, čak i u slučajuzadovoljavajućih vrednosti nivoa glukoze u krvi:

o   Nastaviti sa uobičajenom terapijom za dijabetes. Nikada ne obustavljati terapiju insulinom.

o   Proveravati nivo glukoze u krvi na svaka 2-3h.

o   Konzumirati dodatnu tečnost (bez kalorija), i nastaviti sa redovnim obrocima.Unosite dosta tečnosti – 120 do 180 ml na svakih 30 min u cilju prevencije dehidratacije.

o   Proveravati svakodnevno telesnu težinu. Smanjenje telesne težine uprkos redovnoj regularnojishrani može ukazati na prisustvo hiperglikemije.

o   Proveravati nivo telesne temperature ujutru i uveče. Povišene vrednosti mogu biti znak infekcije.

·        Postoje li dodatne mere predostrožnosti koje treba da preduzmu porodica / prijatelji i negovatelji osoba koji imaju dijabetes i COVID -19?

Svi bi trebalo da slede iste preporukeMinistarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje za smanjenje izloženosti virusu, uključujući temeljno pranje ruku, sprovođenje mera predostrožnosti uključujući dobru higijenu i izbegavanje kontakta sa osobama koje su obolele od COVID-19.

·        Kada se i kome javiti u slučaju pogoršanja dijabetesa tokom infekcije COVID-19?

Osobe sa dijabetesom treba da potraže pomoć lekara i u sledećim situacijama:

o   U slučaju hiperglikemije duže od 24h

o   U slučaju postojanja simptoma koji ukazuju na razvoj dijabetesne ketoacidoze. Treba se, dakle, javiti prvo izabranom lekaru u slučaju sledećih simptoma:

Ø  Nivo glukoze u krvi iznad 15 mmol/l

Ø  Prisustvo ketona u urinu

Ø  Pojačano žeđenje

Hitnoj pomoći se treba javiti u slučajevima da je došlo do:

o   Povraćanja, kao što je kontinuirano povraćanje (bez mogućnosti unosa hrane i pića duže od 6h), koje može dovesti do teškog stepena dehidratacije

o   Ubrzanog disanja sa zadahom na aceton

o   Bola u trbuhu

o   Poremećaja svesti

·        Koji su saveti za ishranu za osobe sa dijabetesom u periodu karantina i izolacije?

U situaciji u kojoj će sa sada naći osobe obolele od dijabetesa dešavaće se da nisu u mogućnosti da budu fizički aktivne, i da smanje svoje dnevne rutine šetanja. U situacijama smanjene fizičke aktivnosti smanjena je i potrošnja šećera u organizmu, pa se i ishrana mora korigovati, tj. Unos hrane se može smanjiti jer ne postoji potreba organizma za istom količinom energije.

Prva stvar koja se savetuje je da osobe sa dijabetesom nastave da se pridržavaju svog plana ishrane koji je napravio lekar ili nutricionista. Takođe, potrebno je smanjiti unos namirnica koje imaju visok sadržaj ugljenih hidrata kao što su namirnice napravljene od belog brašna, hleb, testenine ili namirnice sa visokim sadržajem skroba, kao što je krompir ili kuvana šargarepa i cvekla.

Preporučuju se redovni obroci – više manjih obroka u toku dana, i namirnice kao što su: meso, riba, jaja, maslac, sirevi i povrće kao što je spanać, brokoli, pečurke, paradajz i paprike.

·        Da li je snabdevanje lekovima za dijabetes neometano i imali dovoljno lekova?

Svih insulina i svih lekova za dijabetes koje pacijenti u Srbiji dobijaju na recept trenutno ima na tržištu, i mogu se naći u apotekama. Važna informacija takođe je da se produžava važenje elektronskog recepta svim pacijentima sa hroničnom terapijom na period važenja od 3 meseca. To znači da će moći neometano da podižu svoje mesečne količine terapije svakog meseca, a da 3 meseca ne odlaze kod izabranog lekara po recept.

Farmaceutske kompanije koje proizvode insuline dale su čvrsta uveravanja da će snabdevanje teći neometano, i da neće biti nestašice.

S obzirom na brojnost pacijenata koji boluju od dijabeta bilo tipa 1 ili tipa 2, nadam se da sam uspela da razjasnim neke stvari koje bi u ovim vremenima i borbi sa COVID-om 19 bile značajne. Za sve dodatne informacije stojim na raspolaganju.

Zahvaljujemo se dr Suzani Šaban Trnokopović na vremenu koje je izdvojila da podeli korisne informacije sa nama i što svakodnevno učestvuje u iscrpljujućoj borbi protiv virusa, kao i svim lekarima koji joj u toj borbi nesebično pomažu.

 

PO PROJEKTU ZA SUFINANSIRANJE MEDIJA OPŠTINE BAČKE TOPOLA