Veče Di-Džejeva 80-ih i 90-ih

Priliku da se prisete kako je bilo osamdesetih i devedesetih godina u diskotekama Bačke Topole imali su svi stariji od 35. godina poslednjeg prestupnog dana februara u Orfeju uz stare hitove tada aktuelnih di-džejeva Ljube Jerkovića, Radomira Kandića i Srđana Ivanovića.

Celokupni program nesvakidašnje večeri na kojoj su se mogle evocirati uspomene na nekad aktivne diskoteke u našem gradu osmislio je Srđan Ivanović koji je osamdestih godina uplovio u svet di-džejinga.

– Išli smo od mesta do mesta gde su već postojale diskoteke, a išli smo i u mesta gde nikad nije postojala diskoteka pa smo je mi napunili. To su bili teški zadaci. Meni su se samo generacije menjale. Tada kad sam ja počeo, puštali smo muziku starijima od mene, a sad puštam muziku čak i njihovim unucima – naveo je Ivanović prisetivši se Folkoteke, El Metroa, Majamija, Terazija, Luj Luja, Hrama, Splava …nekih od diskoteka koje su u to vreme bile aktuelne.

Da je nekad bilo interesantnije nego danas , svedoči di-džej Ljuba, koji je s ovim poslom sasvim slučajno počeo da se bavi 1977/78. godine.

– Za deset do dvanaest godina, koliko sam se aktivno bavio tim poslom, održao sam između 1500 i 2000 disko večeri. Upravo toliko je bilo i neprospavanih noći, plus još da bi se našla muzika kako bi se ponudilo nešto novo. U moje vreme petkom je bilo 600-700 ljudi, a subotom do hiljadu, nekad čak i preko hiljadu ljudi. U letnjem periodu obično sam radio u hotelu od sredine maja do sredine septembra, gde sam četiri puta nedeljno sam nastupao. Sredom je bilo 250-300 ljudi, a petkom i subotom krcato. Najuspešnije disko večeri bile su u hotelu, a najveća masa skupljala se u Rekreativnom centru Venus gde je garantovano cirkulisalo i 2000 ljudi – prisetio se di-džej Ljuba Jerković napomenuvši da nije bio iznenađen kada su ga pozvali da nastupi ove večeri jer, kako kaže, pozvana su dva najuspešnija disk džokeja iz onog perioda, njegova malenkost i di-džej Rudika Mentuš, koji je bio sprečen da dođe.

– Ljudi su se okupljali oko osam sati, a programi su zakonom bili dozvoljeni najkasnije do ponoći. Do pola devet bilo je već krcato. Ljudi su dolazili da čuju nešto novo jer nova muzika tada nije bila dostupna na radio stanicama. Uglavnom smo mi to nabavljali na raznorazne načine. Morao sam da putujem u Nemačku ili je neko slao iz Engleske, a čak sam kasnije išao i u Italiju koja je izbacivala veli broj hitova kvalitetno rezanih na vinilu. To je jedan od najlepših zvukova, ima neku toplinu, i vinil se ponovo vraća. Tako smo plasirali muziku koja se na radio stanicama i tv mogla čuti tek nekoliko meseci kasnije. Mentuš Rudika i ja smo učili da se od disk džokeja ne traži muzika, već da on treba da plasira muziku koja će ući u uši posetilaca i možda već na sledećem okupljanju jedva čekati da je opet čuju. Tako su se stvarali hitovi. Mi smo radili sa hi-fi opremom, sa razglasom i bio nam je bitan kvalitet, da se svaki instrument čuje. Nije bio jeftin posao, a mnogi su govorili da je lako to raditi. Odgovarao sam da ulože u tehniku pa nek sami probaju – ispričao je on i dodao da nema prostora u Bačkoj Topoli i široj okolini gde nije bio gost disko večeri.

Kako navodi prostori su uglavnom bili zakupljeni a disko večeri održavale su se u holovima srednjih škola, u Vatrogasnom Domu, Gorici, Hotelu, zatim u dvorištu Doma JNA i u prostorijama kuglane Venus…

Pored Mentuš Rudike spomenuo bih i pokojnog Burčar Buciku koji je isto kvalitetno radio. Zatim ne mogu da izostavim Nemet Jošku sa diskotekom posle nas. Bilo je puno disk džokeja, a meni je bilo zadovoljstvo da se probijem i postignem neki vrh. Naravno žao mi je da nisam imao lični prostor gde sam mogao da pravim klasičnu diskoteku. To su sve bile disko večeri u improvizovanim prostorijama gde smo pred svaki nastup montirali lajt-šou. Nije bila jeftina zabava – priča di-džej Ljuba koji je za ovo veče pripremio miks 20-30 pesama.

Iz Češke, gde trenutno živi, specijalno za ovu priliku došao je Radomir Kandić, na koga se osamdesetih godina ugledao njegov drugar Srđan Ivanović pa su zajednički imali neku diskoteku na Panoniji. Njegov zadatak za ovo veče bio je domaći pop i rok osamdesetih, a mogli su se čuti hitovi Crvene Jabuke, Denis&Denis, Riblje Čorbe, Azre, Prljavog Kazališta…

– Pre osam godina sam prekinuo da radim kao aktivan di-džej, ali muzika je moj ceo život. Slušao sam muziku još kada sam išao u školu i već u osmom razredu sam počeo raditi kao di-džej. Prvo na Panoniji, pa u okolnim naseljima i šire. Onda je došlo do toga da sam išao u BiH i u Crnu Goru. Jedno vreme sam se posvetio samo tome, a prekinuo sam kada su ovi mlađi klinci krenuli sa kompjuterima. Onda se više nije isplatilo. Drago mi je što sam ponovo deo večerašnje noći s obzirom da sam i prošle godine bio deo fantastične ideje i atmosfere  – naveo je di-džej Kando kojem je najmilija starija muzika.

– Prošle godine napravili smo prvo okupljanje na temu muzika 90-tih za starije od 35. godina gde smo okupili sve one koji su želeli da se prisete muzičkih hitova iz lokalnih klubova. Ove godine tema je proširena i na 80-te. U planu je da sledeće okupljanje, koje planiramo još ove godine, posvetimo i mlađima od 35. godina za koje smo sigurni da vole muziku iz tih godina a tome svedoči i njihovo brojno okupljanje u lokalnim klubovima kada je veče posvećeno ovoj muzici. Moram da napomenem i predivan ambijent u kome organizujemo ove večeri, klub Orfej, koji daje poseban pozitivan stimulans da se svi lepo provedemo. Nadam se da će ova manifestacija biti tradicionalna i da će i sledeći put okupiti veliki broj ljubitelja starije muzike – dodao je organizator di-džej Srđan.