Restoran Rona

Put Topolčanke ka staroj slavi uz Dejana Šegrta

Dejan Šegrt, najuspešniji trener u ženskoj košarkaškoj konkurenciji proglašen nakon osvojenog Kupa Vojvodine, ima 29 godina i niz uspeha iza sebe.

Nakon što se oprobao kao trener mlađih kategorija u KK Topola i zabeležio dobre rezultate, usledio je novi izazov u karijeri i poziv iz Kine, gde je Dejan boravio radeći sa mališanima u najmnogoljudnijoj zemlji sveta. Kao što je i sam naveo za njega je to predstavljalo izuzetno zadovoljstvo i veliki izazov.

Povodom zabeleženih odličnih rezultata koje je ekipa postigla prisustvovali smo treningu ŽKK Topolčanka i razgovarali sa trenerom Dejanom Šegrtom. Koliko je odlazak u Kinu doprineo tvom početku bavljenja trenerskog posla?

– I pre odlaska u Kinu sam, radeći kao trener mlađih kategorija i pomoćnik u seniorskom timu KK Topola sticao iskustvo i „pekao“ zanat. Posle godinu i po dana od boravka u Kini mogu da kažem da za mene to predstavlja jedno veliko iskustvo i mnogo mi znači za dalju karijeru. Ni jednog trenutka nisam se dvoumio da li da odem, niti žalim što sam otišao, naprotiv, nosim puno lepih utisaka i uspomena. Sa trenerskog aspekta, odlazak tamo je velika obaveza i privilegija da predstavljam svoj grad, zemlju i prenesem svoje znanje na mališane u Kini.

Nakon povratka iz Kine sledi poziv iz ŽKK Topolčanka…

– Tako je. Kao mlad trener uvek težiš ka novim ciljevima, izazovima… Upravo takav bio je poziv iz Topolčanke. Ambicije kluba, Topolčanke kao kluba iz „mog“ grada, želja da se oprobam u ženskoj konkurenciji i motivacija da klub vratim na staze stare slave i sam vrh sprske košarke, gde mu je i mesto, bile su razlog mog dolaska na mesto trenera ŽKK Topolčanke.

Sa ekipom Topolčanke igrate sezonu iz snova. Koja je vaša trenutna pozicija?

– Sezona teče po planu. Trenutno smo lideri prvenstva i nadamo se da će tako i ostati. Do sada beležimo samo jedan poraz i to od ekipe iz Čelareva. U kup takmičenju smo izborili plasman medju 8 najboljih ekipa u Srbiji i sa nestrpljenjem mogu da kažem da iščekujemo duel sa jednim od najorganizovanijih klubova u zemlji, sa ekipom Radivoja Koraća iz Beograda, koja ove sezone ima najviše ambicije kako u Super ligi tako i u kup takmičenju.

Na utakmicama je primetna borbenost, želja za pobedom i dobra atmosfera među igračicama. Kako motivišeš devojke pred najvažnije utakmice?

– Nema tu prevelike tajne i motivacije, mi kao ekipa zaista dišemo kao jedan… Imam tu sreću da treniram pre svega dobre ljude, vredne devojke, koje su prihvatile mene i moj princip rada, i kada su zadovoljstvo, volja i poštovanje obostrano onda uspesi ne mogu da izostanu.

Pored samog košarkaškog znanja, šta još pokušavaš da preneseš svojoj ekipi?

– Za odgovor na ovo pitanje, mislim da su zaslužni moji treneri sa kojima sam radio kao igrač… Kako oni nekad, tako se i ja sada kao trener trudim da prenesem prvenstveno na mlađe devojke ljubav prema košarci i svemu što ona nosi. Pokušavam, pre svega, da devojke budu bolji ljudi, da gajimo tu dobru atmosferu koja je preduslov za sve, a na kraju ako se uz sve to poklopi i sportski uspeh, neki individualni odlazak u veći klub, nagrada za mene kao trenera je samim tim veća. Takođe, kao svoju najveću pobedu u dosadašnjoj karijeri smatram odnos sa svojim bivšim i sadašnjim igračima i igračicama, gde se na terenu i van njega poštujemo, i to je za mene najveća nagrada.

Za kraj, da li možeš da nam otkriješ koje su tvoje lične ambicije kao trenera?

– Iskreno, ne volim da razmišljam puno unapred. Ono što bih trenutno voleo je da ovu sezonu završimo na pravi način, pokušamo da izborimo ulazak u viši rang… Što se tiče planova o daljoj budućnosti to je san o odlasku u inostranstvo u neku od najboljih liga Evrope.

Igračice za trenera Dejana Šegrta imaju samo reči hvale.

Klubu se skoro priključila i bivša igračica Tatjana Čelebić. Njoj je ovo ujedno i matični klub, te se nada da će opravdati pruženu šansu da bude deo tima i daće sve od sebe da doprinese postizanju još boljih rezultata.

Kao i na terenu, igračice su složne i kada je u pitanju njihov trener. Prema njihovim rečima Dejan je požrtvovan trener i izuzetan prijatelj. Od prvog dana njegove trenerske karijere u Topolčanki težio je ka ostvarenju ambicija svojih igračica, pored svojih ličnih ambicija i ciljeva kluba. Kako navode Dejan je pre svega prijatelj i podrška u svakom trenutku, ne dozvoljava im da posustanu kada su “kratke klupe”, kada je prisutna tenzija i pritisak sa svih strana, niti u bilo kojim drugim teškim momentima.

Na kraju polusezone prisustvovali smo treningu ŽKK Topolčanka, gde je primetna dobra atmosfera, izvanredna komunikacija trenera i igračica, kao i uzajamno poštovanje između svih članova ekipe. Devojke su voljne da uče i rade kako bi postizale još bolje rezultate u narednim sezonama.

 

Jedan komentar

  1. Ti si Dejane najlepsi trener,posle tebe Bencik. Molim te samo malo da smrsas i da se uvek tako slatko smejes. Samo slusaj Mirka i uci od njega. Publike je sve vise i vise na zenskim utakmicama sigurna sam zbog tebe Dejane.

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *